rächen

vt i ~, sich (an D)

по́мсціць (каму-н.);

das rächt sich btter гэ́та адаб’е́цца ця́жка;

er rächte am Feind den Tod des Frundes ён адпо́мсціў во́рагу за смерць ся́бра

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)