Hauch
m -(e)s, -e
1) по́дых
2) налёт, след
éinen fláumigen ~ háben — быць пакры́тым пушко́м
3) паве́ў
den létzten ~ von sich (D) gében* — ≅ адда́ць Бо́гу душу́
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)