пусці́ць
1.
2. (воду, газ) пусти́ть, откры́ть;
3. вы́делить, пусти́ть;
4.
◊ п. карані́ — пусти́ть ко́рни;
п. слязу́ — пусти́ть слезу́;
п. з (агнём) ды́мам — сжечь, спали́ть;
п. на ве́цер — пусти́ть на ве́тер;
п. на самацёк — пусти́ть на самотёк;
п. з то́рбай — пусти́ть по́ миру;
п. пагало́скі — разнести́ молву́;
п. на свет — произвести́ на свет;
не п. на паро́г (на во́чы) — не пусти́ть на поро́г (на глаза́);
п. пыл у во́чы — пусти́ть пыль в глаза́;
п. (сабе́) ку́лю ў лоб — пусти́ть (себе́) пу́лю в лоб;
п. у паве́тра — взорва́ть;
п. у расхо́д — пусти́ть в расхо́д;
п. у ход — пусти́ть в ход;
п. чырво́нага пе́ўня — пусти́ть кра́сного петуха́;
п. ю́шку — пусти́ть кровь; уда́рить до кро́ви;
п. казла́ ў агаро́д —
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)