прыкава́ць сов., в разн. знач. прикова́ть;

п. вя́зня — прикова́ть у́зника;

страх ~ва́ў яго́ да ме́сца — страх прикова́л его́ к ме́сту;

хваро́ба ~ва́ла яго́ да ло́жка — боле́знь прикова́ла его́ к посте́ли;

п. да сябе́ агу́льную ўва́гу — прикова́ть к себе́ о́бщее внима́ние

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)