прарабі́ць сов.
1. в разн. знач. проде́лать;
п. дзі́рку — проде́лать дыру́ (ды́рку, отве́рстие);
п. вялі́кую рабо́ту — проде́лать большу́ю рабо́ту;
2. прорабо́тать;
п. на заво́дзе тры гады́ — прорабо́тать на заво́де три го́да
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)