цяга́ць

1. гл. цягнуць;

2. (красці) stibtzen vt, kluen vt, musen vt;

3. (тузаць за што-н.) zpfen vt, zehen* vt (an D);

4. (валачы па зямлі) schlifen vt

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)