уста́ць

1. ufstehen* vi (s), sich erhben*; sich stllen, stigen* vi (s) (на што auf A);

уста́ць з-за стала́ vom Tsch(e) ufstehen*;

уста́ць на но́гі перан auf igenen Füßen stehen*; slbstständig [slbstständig] wrden;

уста́ць грудзьмі́ за што etw. schützen; sein Lben für etw. insetzen;

2. разм (пра нябесныя свяцілы) ufgehen* vi (s);

со́нца ўстае́ die Snne geht auf;

3. (узнікнуць) entsthen* vi (s) (пра пытанне); ufsteigen* vi (s) (пра ўспаміны)

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)