уста́ць
1. áufstehen* vi (s), sich erhében*; sich stéllen, stéigen* vi (s) (на што-н auf A);
уста́ць з-за стала́ vom Tísch(e) áufstehen*;
◊ уста́ць на но́гі перан auf éigenen Füßen stehen*; sélbstständig [sélbstständig] wérden;
уста́ць грудзьмі́ за што-н etw. schützen; sein Lében für etw. éinsetzen;
2. разм (пра нябесныя свяцілы) áufgehen* vi (s);
со́нца ўстае́ die Sónne geht auf;
3. (узнікнуць) entstéhen* vi (s) (пра пытанне); áufsteigen* vi (s) (пра ўспаміны)
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)