упіра́цца

1. sich stmmen, sich stützen, sich lhnen (чым-н. mit D, аб што-н., у што-н. ggen A, an A);

2. перан. (упарціцца, настойваць на чым-н.) sich widerstzen (D); sich sträuben (ggen A); sich verstifen (auf A)

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)