уну́к м.
1. Énkel m -s, -, Énkelsohn m -(e)s, söhne;
2. мн.:
уну́кі (нашчадкі) Náchkommen pl
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)