супрацьстая́ць

1. (супраціўляцца) widersthen* vi (каму, чаму D), sich behupten (ggen A); sich ggen etw. (A) stmmen, j-m die Stirn beten* (разм);

2. (супрацьстаўляцца) gegenüberstehen* vi; entggengestellt [entggengesetzt] wrden

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)