стрыва́ць

1. (вытрымаць) áushalten* vt, ertrágen* vt; dúlden vt, erdúlden vt (сцярпець);

стрыва́ць кры́ўду éine Kränkung hínnehmen* [über sich (A) ergéhen lássen*];

2. (устрымацца ад чаго-н.) an sich (A) hálten*; sich behérrschen

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)