пе́радII прыназ.

1. vor (A на пыт. «куды?», D на пыт. «дзе?»);

ён спыні́ўся пе́рад дзвяры́ма er blieb vor der Tür stehen;

пакладзі́ гэ́та пе́рад дзвяры́ма leg(e) es vor die Tür;

2. (да пачатку чаго-н.) vor (D);

пе́рад пача́ткам заня́ткаў vor Begnn des nterrichts;

пе́рад ядо́й vor dem ssen;

пе́рад усі́м vor llem;

быць вінава́тым пе́рад кім-н. j-m ggenüber schldig sein;

доўг пе́рад радзі́май die Pflicht der Himat ggenüber;

адка́зваць пе́рад зако́нам sich vor Gercht verntworten (müssen)

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)