нату́ра ж.

1. (характар, тэмперамент) Natúr f -, -en, Charákter [kɑ-] m -s, -tére, Wésenart f -, -en;

ён паво́дле нату́ры сці́плы чалаве́к er ist von Natúr aus beschéiden;

2. маст. (мадэль) Modéll n -s, -e;

яна (па)служы́ла нату́рай для гэ́тай ста́туі sie stand für diese Státu¦e Modéll;

малява́ць з нату́ры nach der Natúr zéichnen;

нату́рай (прадуктамі) in Naturáli¦en; in natúra

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)