нату́ра
1. (характар, тэмперамент) Natúr
ён паво́дле нату́ры сці́плы чалаве́к er ist von Natúr aus beschéiden;
2.
яна (па)служы́ла нату́рай для гэ́тай ста́туі sie stand für diese Státu¦e Modéll;
малява́ць з нату́ры nach der Natúr zéichnen;
нату́рай (прадуктамі) in Naturáli¦en; in natúra
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)