махну́ць

1. гл махаць;

2. разм (адправіцца, паехаць) sich ufmachen, sich auf den Weg mchen, lsziehen* аддз vi (s), auf und davn ghen*;

ён махну́ў на по́ўдзень er ist nach dem Süden auf und davn;

3. (кінуцца) springen* vi, sich schwngen* (цераз што über A);

ён махну́ў це́раз плот er sprang über den Zaun;

махну́ць руко́й на каго, на што j-n, etw. ufgeben*

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)