мане́та ж Münze f -, -n, Gldstück n -(e)s, -e;

зво́нкая мане́та klngende Münze;

юбіле́йная мане́та Schumünze f;

ужытко́вая мане́та gängige [sich im Úmlauf befndliche] Münze;

фальшы́вая мане́та flsche Münze;

адплаці́ць каму той са́май мане́тай j-m etw. mit glicher Münze himzahlen [verglten*]; Gliches mit Glichem verglten*;

прыня́ць што за чы́стую мане́ту etw. für bre Münze nhmen*

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)