лаго́дзіць
1. (дагаджаць каму-н.) sich bei (D) lieb Kind máchen; líebedienern неаддз. vi (bei, vor D), scharwénzeln vi (vor D, um A);
2. перан. разм. (лашчыць – слых, зрок і г. д.) erfréuen vt; gut tun* (D), ergötzen vt, erqúicken vt
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)