кружы́ць

1. drhen vt, im Kreis(e) drhen;

2. (рухацца па крузе) Krise zehen*, krisen vi;

я́страб кру́жыць der Hbicht zieht Krise;

3. (пра мяцеліцу, завею) wrbeln vi;

мяце́ліца кру́жыць der Schnesturm wrbelt;

4. (блукаць) umhr¦irren vi (s);

гэ́та кру́жыць яму́ галаву́ das steigt ihm zu Kopf

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)