конь
1.
рысі́сты конь Tráber
бегавы́ конь Rénnpferd
верхавы́ конь Réitpferd
ую́чны конь Páckpferd
ламавы́ конь Lástpferd
заво́дскі конь Zúchtpferd
запражны́ конь Wágenpferd
чыстакро́ўны конь Vóllblut
конь-кача́лка (цацка) Scháukelpferd
сяда́ць на каня́ das Pferd bestéigen*, aufs Pferd stéigen*;
мяня́ць ко́ней die Pférde wéchseln;
вярхо́м на кані́ zu Pférde;
2.
ход каня́ Zug des Spríngers, Spríngerzug
3.
◊ до́ранаму каню́ ў зу́бы не глядзя́ць éinem géschenkten Gaul sieht [schaut] man nicht ins Maul;
у каня́ чаты́ры нагі́, ды спатыка́ецца ≅ auch der Klügste kann éinen Féhler máchen, níemand ist vóllkommen [vollkómmen];
Трая́нскі конь das Trojánische Pferd
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)