дацягну́цца

1. (дастаць, дакрануцца да каго, чаго) hnreichen vi, errichen vt, lngen vt (bis…), richen vt (bis…);

ву́ліца дацягну́лася да чыгу́нкі die Strße ging bis zur isenbahn;

2. (з цяжкасцю дайсці́) sich schlppen bis…;

3. разм (пра час) sich hnziehen* (bis…);

размо́ва дацягну́лася да ра́ніцы das Gespräch zog sich hin bis zum Mrgen

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)