го́рла
1. Kéhle
ды́хальнае го́рл Lúftröhre
у мяне́ скрабе́ ў го́рле es kratzt mir im Hals;
у мяне́ перасо́хла ў го́рле ich habe eine tróckene Kéhle;
крыча́ць на ўсё го́рла aus vóllem Hálse [vóller Kéhle, vóller Lúnge] schréien*;
па го́рла (многа) bis óben, mehr als genúg;
гэ́та мне ста́ла ўпо́перак го́рла
падступі́цца з нажо́м да го́рла das Mésser an die Kéhle sétzen;
схапі́ць каго-н за го́рла
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)