whiz, whizz
n.
1) сьвіст -у m. (паве́тра); гудзе́ньне, шыпе́ньне n.
2) Sl. ма́йстар -ра m., знаве́ц -ўца́ m.
v.i.
сьвіста́ць; шыпе́ць
An arrow whizzed past his head — Страла́ прасьвіста́ла паўз яго́ную галаву́
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)