reason
[ˈri:zən]
1.
n.
1) прычы́на, падста́ва f.
I have my own reasons for doing this — Я ма́ю свае́ прычы́ны на гэ́та
not without a reason — небеспадста́ўна, нездарма́
for some reason — чаму́сьці
for that very reason — якра́з таму́
to have every reason — мець усе́ падста́вы
2) апраўда́ньне, тлумачэ́ньне n.
3) ро́зум -у m., разва́га, разва́жнасьць f.
2.
v.
ду́маць, мы́сьліць, разважа́ць
•
- bring to reason
- by reason of
- reason out
- stand to reason
Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)