admittance

[ədˈmɪtəns]

n.

1) до́ступ -у, увахо́д -у; дазво́л -у m. (пра́ва ўвахо́ду ці ўсту́пу)

No admittance — Увахо́д забаро́нены

2) прыём -у m., прыймо (ва ўстано́ву) n

3) Electr. по́ўная право́днасьць

Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)