масць ж., в разн. знач. масть;
ко́ні адно́й ма́сці — ло́шади одно́й ма́сти;
хадзі́ць у м. — карт. ходи́ть в масть;
◊ пад м. — в масть, к ма́сти;
адно́й ~ці — одно́й ма́сти;
любо́й ~ці — любо́й ма́сти
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
шлёпать несов., разг.
1. (ударять) шлёпаць, пля́скаць, ля́паць;
шлёпать по спине́ шлёпаць (пля́скаць, ля́паць) па пляча́х;
2. (ходить, шлёпая) шлёпаць;
шлёпать ту́флями шлёпаць ту́флямі;
шлёпать по гря́зи шлёпаць па гразі́;
3. см. шлёпаться;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
дахадзі́ць сов.
1. (кончить ходить) доходи́ть;
хло́пчык у гэ́тым го́дзе не ~дзі́ў у шко́лу — ма́льчик в э́том году́ не доходи́л в шко́лу;
2. проходи́ть;
~дзі́ ўжо ў гэ́тых бо́тах — проходи́ уже́ в э́тих сапога́х
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
блука́ць несов.
1. броди́ть;
б. па ле́се — броди́ть по́ лесу;
2. (ходить в поисках дороги) блужда́ть, плута́ть;
3. (странствовать) блужда́ть, скита́ться; (бродить без дела) шата́ться;
4. перен. (о мыслях, улыбке и т.п.) броди́ть, блужда́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
обходи́тьI несов.
1. (ходить вокруг) абыхо́дзіць;
2. (избегать) абміна́ць, абыхо́дзіць;
3. (обгонять) разг. абганя́ць;
4. (обманывать) разг. ашу́кваць;
5. (оставлять без повышения по службе) уст. абыхо́дзіць, абміна́ць; см. обойти́ 1—3, 5, 6.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Utere consilio, licet omnia noveris arte
Карыстайся парадай ‒ і ўсё глыбока зазнаеш.
Пользуйся советом ‒ и всё глубоко познаешь.
бел. Парада ‒ не здрада. Часам і разумнага трэба перасцерагчы.
рус. Своим умом живи, а добрым советом не пренебрегай. Кто с советом не считается, тот просчитается. Без совета жить ‒ что без торбы по миру ходить. И мудрому человеку совет требуется. Добрый совет на приметку бери.
фр. Un sot peut bien avoir une bonne idée (У глупца может быть хорошая идея).
англ. A fool may give a wise man a counsel (И дурак может дать совет умному).
нем. Guter Rat ist Goldes wert (Хороший совет стоит золота).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Ante volare cave, quam procrescant tibi pennae
Сцеражыся лётаць, перш чым у цябе вырастуць крылы.
Остерегайся летать, прежде чем у тебя вырастут крылья.
бел. Без крылаў не паляціш.
рус. Сперва оперись, потом и ввысь. Прежде отца/батьки в петлю не суйся. Не суйся, середа, прежде четверга. Не суйся, ижица, наперёд аза. Говори: «Господи Иисусе», а вперёд не суйся. Прежде соберись, а потом дерись.
фр. On ne peut pas voler sans ailes (Без крыльев не полетишь).
англ. A child must first creep, then go (Ребёнок должен сначала научиться ползать, потом ходить).
нем. Erst das Nest und dann den Vogel (Сначала гнездо, затем птенец).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
ла́пка ж., в разн. знач. ла́пка;
л. насяко́мага — ла́пка насеко́мого;
дзіця́чая л. — де́тская ла́пка;
яло́вая л. — ело́вая ла́пка;
○ гусі́ная л. — бот. гуси́ная ла́пка;
◊ хадзі́ць (стая́ць) на за́дніх ~ках — ходи́ть (стоя́ть) на за́дних ла́пках;
~кі ўго́ру — ла́пки вверх
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
хада́ ж.
1. (манера ходить) похо́дка, по́ступь;
прыго́жая х. — краси́вая похо́дка (по́ступь);
2. ходьба́;
тут усяго́ дзве гадзі́ны хады́ — здесь всего́ два часа́ ходьбы́;
3. (конская побежка) хода́;
4. перен. (течение, развитие) ход м.;
х. падзе́й — ход собы́тий
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Lupus pilum mutat, non mentem
Воўк мяняе шкуру, але не нораў.
Волк меняет шкуру, но не нрав.
бел. Воўк кожны год ліняе, а натуры не мяняе. Змяя ведае адну навуку ‒ кусаць.
рус. Волк каждый год линяет, но обычая не меняет/а всё сер бывает.
фр. Les loups peuvent perdre leurs dents, mais non leur nature (Волк может потерять свои зубы, но не природу).
англ. You cannot make a crab walk straight (Нельзя заставить рака ходить вперёд).
нем. Der Wolf ändert wohl das Haar, doch bleibt er wie er war (Волк меняет шерсть, но остается тем, кем был). Der Wolf läßt wohl sein Haar, aber nicht sein Nicken (Волк оставляет свою шерсть, но никогда свои повадки).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)