вплотну́ю нареч.
1. шчы́льна, шчы́тна, ушчыльну́ю, усуты́ч; (с сущ. м. и ср.) да са́мага, (с сущ. ж.) да са́май, ве́льмі блі́зка;
парохо́д подошёл вплотну́ю к при́стани парахо́д падышо́ў да са́май пры́стані;
2. перен. (непосредственно) непасрэ́дна; (всерьёз) усур’ёз; (как следует) як ма́е быць; (по-настоящему) па-сапра́ўднаму;
подойти́ к вопро́су вплотну́ю падысці́ да пыта́ння непасрэ́дна;
на́до приня́ться за рабо́ту вплотну́ю трэ́ба ўзя́цца за рабо́ту як ма́е быць (па-сапра́ўднаму).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
всёII нареч., разг., в разн. знач. усё;
всё ж, всё же усё ж;
он всё се́рдится ён усё злуе́цца (злуе́);
он всё ещё у́чится ён усё яшчэ́ ву́чыцца;
де́ло расстро́илось, и всё из-за вас спра́ва разла́дзілася, і ўсё праз вас;
всё бо́лее и бо́лее сгуща́лись су́мерки усё больш і больш змярка́лася;
◊
как есть всё усё чы́ста;
всё равно́ усё ро́ўна (адно́);
пре́жде всего́ перш за ўсё, найпе́рш.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ка́менный
1. (о здании из камня или кирпича) мурава́ны;
ка́менный дом мурава́ны дом;
ка́менная стена́ мурава́ная сцяна́, мур;
2. в др. знач. каме́нны;
ка́менная соль каме́нная соль;
ка́менный у́голь каме́нны ву́галь;
ка́менный век ист. каме́нны век;
ка́менный мост каме́нны мост;
ка́менная насти́лка брук;
ка́менные поро́ды геол. каме́нныя паро́ды;
ка́менные рабо́ты каме́нныя рабо́ты;
ка́менная ба́ба каме́нная ба́ба;
ка́менный мешо́к каме́нны мяшо́к;
◊
как за ка́менной стено́й як за муравана́й (каме́ннай) сцяно́й.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
получа́ться
1. уст. прыхо́дзіць;
пи́сьма получа́лись о́чень ре́дко лісты́ прыхо́дзілі ве́льмі рэ́дка;
2. (оказываться, появляться как результат) атры́млівацца; выхо́дзіць, выяўля́цца;
результа́ты рабо́ты получа́ются прекра́сные вы́нікі пра́цы атры́мліваюцца цудо́ўныя (выда́тныя);
из него́ получа́ется хоро́ший рабо́тник з яго́ выхо́дзіць до́бры рабо́тнік;
получа́ется, что мы с тобо́й прихо́дим к одни́м вы́водам выхо́дзіць, што мы з табо́й прыхо́дзім да адно́лькавых высно́ў;
получа́ется недоразуме́ние выхо́дзіць (атры́мліваецца) непаразуме́нне;
3. страд. атры́млівацца; набыва́цца; здабыва́цца; нажыва́цца; см. получа́ть;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Comes facundus in via pro vehiculo est (Publilius)
Красамоўны спадарожнік у дарозе ‒ той жа экіпаж.
Красноречивый спутник в пути ‒ тот же экипаж.
бел. Добры таварыш — палова шляху. Ідзеш удваіх — дарога карацейшая.
рус. Разговор дорогу коротает. Умный товарищ ‒ половина дороги. Одному ехать ‒ и дорога длинная.
фр. Bon compagnon de voyage fait les lieues courtes (Хороший спутник делает вёрсты короче).
англ. A road-companion with plenty to say is as good as a coach (Разговорчивый спутник, что карета).
нем. Auf der Reise ein guter Gefährte ist so gut, wie ein Pferd (В путешествии хороший попутчик так хорош, как и лошадь).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Per risum multum poteris cognoscere stultum
Па частаму смеху ты можаш пазнаць дурня.
По частому смеху ты можешь узнать глупца.
бел. Смех без прычыны ‒ знак дурачыны. Дурню, што смешна, тое пацешна. Дурня пазнаеш па смеху.
рус. Дураку всё смех на уме. Смех без причины ‒ признак дурачины. Дураку, что глупо, то потешно.
фр. Au rire on connaît le fol (Глупца/дурака узнают по смеху).
англ. Fools will be fools (Дураки останутся дураками).
нем. An vielem Lachen erkennt man der Narren (Дурака узнают по тому, как много он смеётся). Am Lachen erkennt man den Toren (По смеху узнают дурака).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Gaudia principium nostri sunt saepe doloris (Ovidius)
Радасць часта з’яўляецца пачаткам нашага гора.
Радость часто является началом нашего горя.
бел. Шчасце і трасца ‒ пераходныя свацці. Шчасце пераходам жыве. Не смейся, дзеўка, удаве, бо прыйдзе ліха і табе.
рус. Радость не вечна, печаль не бесконечна. Счастье с не счастьем близко живут.
фр. Aise et mal se suivent de près (Счастье с несчастьем рядом идут).
англ. The morning sun never lasts a day (Утреннее солнце не на весь день).
нем. Glück und Glas, wie leicht bricht das (Счастье и стекло, как они легко разбиваются). Glück ist nimmer ohne Tück (Счастье никогда не бывает без коварства).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sero est in periculis consilium quaerere
Позна шукаць параду ў час небяспекі.
Поздно искать совет во время опасности.
бел. He тады сабак карміць, як на паляванне ісці. Не тады вучыцца плаваць, як вада ў рот цячэ.
рус. Не тогда кормить да поить, когда корову доить. Поздно щуке на сковороде вспоминать о воде. Схватился Савва, как жена сшила саван.
фр. Après fait ne vaut souhait (После дела не стоит спрашивать совета).
англ. It is late to seek advice after you have run into danger (Попав в беду, поздно спрашивать совета).
нем. Unzeitige Gabe ist nicht dankenswert (Несвоевременное подношение недостойно благодарности).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Omnia tempus habent
Усё мае [свой] час.
Всё имеет [своё] время.
бел. Будзе час ‒ будзе і квас, не ўсё за раз. Будзе пара ‒ вырасце трава. Свой час ягадзе, свой час баравіку.
рус. Всякое семя сеют в своё время. Всему своё время. Вали/жни овёс, как затрещит; отдавай девку, пока верещит. До поры до времени не сеют семени. До поры ‒ у норы, а в пору ‒ в нору.
фр. Chaque chose a son temps (Каждая вещь имеет своё время).
англ. Shake the tree when the fruit is ripe (Тряси дерево, когда созреют плоды).
нем. Alles Ding hat seine Zeit (Всякой вещи своё время).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Galeatum sero duelli poenitet
Узброенаму/са шлемам на галаве позна шкадаваць аб вайне.
Вооружённому/со шлемом на голове поздно сожалеть о войне.
бел. Калі з роду баравік, то лезь, браце, у кошык. Не даўшы слова ‒ крапіся, а даўшы ‒ дзяржыся. Калі ўлез у дугу, не кажы: не магу.
рус. Назвался груздем, полезай в кузов. Взялся за гуж, не говори, что не дюж.
фр. Quand le vin est tiré il faut le boire (Когда вино налито, его надо пить).
англ. In for a penny, in for a pound (Как ввязался за пени, иди и за фунт).
нем. Wenn schon, denn schon (Делать так делать).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)