Тро́йца1 ‘Сёмуха’, у хрысціянскай рэлігіі ‘трыадзінае бажаство, у якім спалучаюцца тры асобы: Бог-Бацька, Бог-Сын і Бог-Дух Святы’ (ТСБМ, Нас., Байк. і Некр., Мат. Гом., ТС, Сл. ПЗБ): Сёмуха ці Тройца у нас тры дні (Сержп. Прымхі), Siomucha albo Świataja Trójca ‘тс’ (Пятк. 3), Trýeǐca ‘тс’ (Арх. Вяр.). Тро́іца ‘свята на другі дзень Сашэсця Св. Духа’ (Нас., Ян.); сюды ж тройцова́ць ‘святкаваць Сёмуху’ (ТС), тро́йцын дзень ‘Сёмуха’ (круп., Сл. ПЗБ), Trójeckije dziedý ‘тс’ (Пятк. 3). Ст.-бел. тройца, троица ‘Бог у трох іпастасях; Сёмуха’ (ГСБМ). У аснове ст.-слав. троица — калька з грэч. Τριάς, якое з τρεῖς; ‘тры’ (Фасмер, 4, 104). Да тры, трое, гл.

Тро́йца2 ‘кампанія з трох чалавек’ (ТСБМ), ‘лік тры’ (Нас.): Boh trójcu lùbić (Пятк. 2), ‘трое суб’ектаў’: робляць па трэйко дзеля того, каб тут была тройца: мужык, жонка і дзеці (Сержп. Прымхі). Параўн. укр. дыял. сʼвата́ три́йцʼа ‘траіх неразлучных сяброў’ (Арк.), чэш. trojice ‘тры асобы’, славен. trojíca ‘тс’, серб. тро̏йца ‘тс’, балг. трои́ца ‘тс’, макед. тројца ‘тс’, у ваколіцах Салуні truica ‘трое людзей’ (Малэцкі, Słownik). Паколькі ў большасці славянскіх моў фармальна адрозніваюцца назвы, якія суадносяцца з тройца1 і тройца2, мяркуецца, што формы з нерэлігійным значэннем з’яўляюцца больш старажытнымі ў некаторых мовах, гл. Басай-Сяткоўскі, Słownik, 397; Скок, 3, 300; Арол, 4, 105.

Тро́йца3, ‘канюшына лугавая, Trifolium pratense L.’ (Шмярко, Кіс.). Параўн. укр. трі́йка ‘тс’, рус. тро́йца ‘тс’, чэш. trojka, trojačka ‘тс’. У аснове назваў лічэбнік тры (гл.), што характарызуе будову лістка з трыма пласткамі (ЕСУМ, 5, 643; Махэк, Jména, 121), гл. папярэдняе слова.

Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)

Abducet praedam, qui accurrit prior

Панясе здабычу той, хто прыбег першым.

Унесёт добычу тот, кто прибежал первым.

бел. Хто ўперад заедзе, той уперад змеле.

рус. Кто первее, тот правее. Кто первый пришёл, первый молол.

фр. Le premier arrivé est le premier servi (Кто первым пришёл, того первым и обслужили). Les premiers sont devant (Первые ‒ впереди).

англ. First come, first served (Кто пришёл первым, обслужен первым).

нем. Wer zuerst kommt, mahlt zuerst (Кто первый приходит, первым и ест).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Ne differas in crastinum

Не адкладай на заўтра.

Не откладывай на завтра.

бел. «Няхай» або «пачакай» ‒ Божа, не дай. Не адкладай на заўт­ра, што паспееш зрабіць сёння.

рус. Не откладывай на завтра того, что можно сделать сегодня. Одно «нынче» лучше двух «завтра». Отклад не идёт на лад. На отложенное дело снег падает. Кой день пришёл, тот до нас дошёл, а кой впереди, тот и береги/того и берегись. Откладывай безделье, но не откладывый дело. Что отложено, то потеряно. Не покидай в запас дела, а покидай в запас хлеба.

фр. Ne remets pas à demain les affaires (Не откладывай дела на завтра).

англ. Never put off till tomorrow what ycu can do today (He откладывай на завтра то, что можно сделать сегодня). Delays are dangerous (Отклад опасен). Procrastination is the thief of time (Промедление крадёт время). Delay anything and you c neglect it (Отложи что-то ‒ и забудешь).

нем. Das Heute soll dem Morgen nichts borgen (Сегодняшний день не должен ничего давать взаймы завтрашнему). Heute ist besser als zehn Morgen (Сегодняшний день лучше, чем десять завтрашних). Verschiebe nicht auf morgen, was du heute kannst besorgen (Не откладывай на завтра то, что можно сделать сегодня).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Minaciarum strepitus, asinorum crepitus

Гучанне пагроз ‒ асліны тупат.

Звучание угроз ‒ ослиный топот.

бел. Не ўсе сабакі кусаюць, што лаюць. На сабачы брэх не глядзі, ды сваёю дарогаю ідзі.

рус. Кто много грозит, тот мало вредит. Не всё бьёт, что гремит. Кто много грозится, того мало боятся.

фр. Le chien qui aboie ne mord pas (Собака, которая лает, не кусает).

англ. Barking dog seldom bites (Лающий пёс редко кусает).

нем. Hunde, die viel bellen, beißen nicht (Собаки, которые много лают, не кусают).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

мост м.

1. в разн. знач. мост;

чыгу́начны м. — железнодоро́жный мост;

за́дні мост — за́дний мост;

кансо́льны м. — консо́льный мост;

наплаўны́ м. — наплавно́й мост;

панто́нны м. — понто́нный мост;

пад’ёмны м. — подъёмный мост;

паве́траны м. — возду́шный мост;

2. обл. пол;

3. (зубной протез) мост;

(патрэ́бна) як у мо́сце дзі́рка — (ну́жно) как соба́ке пя́тая нога́;

масты́ спалі́ць — сжечь мосты́;

про́ста з мо́ста — ни с того́ ни с сего́, про́сто так

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

In malis sperare bene, nisi innocens, nemo solet

У бядзе ніхто, акрамя сумленнага чалавека, не спадзяецца на лепшае.

В беде никто, кроме честного человека, не надеется на лучшее.

бел. У каго сумленне чыстае, той спіць спакойна.

рус. У кого совесть чиста, у того подушка под головой не вертится.

фр. Une conscience pure est un bon oreiller (Чистая совесть ‒ хорошая подушка).

англ. A clear conscience is a soft pillow (Чистая совесть ‒ мягкая подушка).

нем. Ein reines Gewissen ist ein gutes Ruhekissen (Чистая совесть ‒ хорошая подушка для отдыха).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Camelus desiderans cornua, etiam aures perdidit

Вярблюд, імкнучыся набыць рогі, страціў нават вушы.

Верблюд, стремясь приобрести рога, утратил даже уши.

бел. Хто многа жадае, той нічога не мае. Не ганіся за вялікім, бо і малое згубіш.

рус. Много желать, добра не видать. За большим погонишься, малое потеряешь. Погнался за ломтём, без крохи остался. Лишнего пожелаешь, и последнее потеряешь.

фр. A vouloir trop on obtient peu (Желаешь много ‒ получишь мало).

англ. Leave well alone (Оставь добро в покое).

нем. Wer alles will gewinnen, dem alles wird zerrinnen (Кто хочет всё получить, у того всё исчезнет).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Diffidentia tempestiva parit securitatem

Своечасовая недаверлівасць нараджае бяспеку.

Своевременная недоверчивость порождает безопасность.

бел. Сцеражонага Бог сцеражэ. Беражонага Бог беражэ. Беражлівага каня і звер не з’есць. Беражыся бед, пакуль іх нет.

рус. Бережёного и Бог бережёт. Осторожность ‒ мать мудрости. Кто сам себя стережёт, того и Бог бережёт. Кто дважды оглянется, тот ничего не потеряет. Осторожного коня и зверь не вредит.

фр. Un homme averti en vaut deux (Предупреждённый человек стоит двух).

англ. Caution is the parent of safety (Осторожность ‒ родитель безопасности).

нем. Den Behutsamen behütet auch Gott (Бережёного бережёт также Бог).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Ingentibus inhians divitiis etiam mediocres amittit

Хто прагне вялікага багацця, губляе нават сярэдняе.

Кто жаждет большого богатства, теряет даже среднее.

бел. Хто хоча надта многа, той не мае і мала.

рус. Много желать ‒ добра не видать. За большим погонишься ‒ малое потеряешь.

фр. A vouloir trop obtient peu (Много желаешь, мало получаешь).

англ. Let well alone (Оставьте добро в покое, т. е. от добра добра не ищут).

нем. Wer zuviel faßt, läßt viel fallen (Кто слишком много хватает, у того мимо падает). Zuviel zerreißt den Sack (Излишек рвёт мешок).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Cujus regio, ejus religio*

Чыя вобласць, таго і вера.

Чья область, того и вера.

бел. У чужой царкве не папраўляй свечак. У чужой царкве абедню не служаць.

рус. В чужой монастырь со своим уставом не ходят. Указчик Ерёма, указывай дома.

фр. Il faut vivre â Rome comme à Rome (Надо жить в Риме так, как живут в Риме).

англ. When in Rome do as the Romans do (В Риме поступай, как римляне).

нем. In Rom tu, wie Rom tut (В Риме поступают так, как поступает римлянин).

* Принцип, устаноўлены ў 1555 г. у выніку Аўгсбургскага міру.

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)