Mel in ore, verba lactis, fel in corde, fraus in factis

Мёд на языку, малако на словах, жоўць у сэрцы, падман у справе.

Мёд на языке, молоко на словах, желчь в сердце, обман в деле.

бел. Хітры чалавек гаворыць як лістом сцеле, а ў кішэні гарачы камень трымае. На языку мёд, а пад языком лёд. Лістам сцелецца, а ўкусіць цэліцца.

рус. Речи что мёд, а дела как полынь. Словами, что листьем, стелет, а делами, что иглами, колет. В глаза льстит, а за глаза пакостит. На языке мёд, а в сердце лёд. Голос соловьиный, а жало змеиное. Мягко стелет, да жестко спать.

фр. Parle la bouche mais le cœur n’y touche (Рот говорит, a сердце не затрагивает).

англ. When the fox preaches, then beware your geese (Когда проповедь читает лиса ‒ береги гусей).

нем. Honig im Munde, Galle im Herzen (Мёд во рту, жёлчь в сердце).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

перапо́ўніць сов., прям., перен. перепо́лнить;

п. ваго́ны — перепо́лнить ваго́ны;

ра́дасць ~ніла сэ́рца — ра́дость перепо́лнила се́рдце;

п. ча́шу цярпе́ння — перепо́лнить ча́шу терпе́ния

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Homo semper in ore aliud fert, aliud cogitat

Чалавек заўсёды адно гаворыць, а другое думае.

Человек всегда одно говорит, а другое думает.

бел. Гаворыць па-беламу, а ломіць па-чорнаму. Вуснамі мёд разлівае, а за пазухай камень трымае. На язычку мядок, а на сэрцы лядок.

рус. Говорит одно, а думает другое. На языке одно, а на уме другое. На языке мёд, а в сердце лёд. Мягко стелет, а жёстко спать.

фр. Bouche de miel, cœur de fiel (Во рту мёд, a в сердце ‒ жёлчь).

англ. Many kiss the hand they wish cut off (Многие целуют руку, которую хотели бы видеть отрезанной).

нем. Honig auf der Zunge, Galle im Herzen (Мёд на языке, жёлчь в сердце).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

смыле́ць несов., разг.

1. (о болезненном ощущении) са́днить; жечь;

я́ць ра́ны — са́днят ра́ны;

сэ́рца ~лі́ць ад кры́ўдысе́рдце жжёт оби́да;

2. тлеть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Quod clausum in pectore, hoc in lingua promptum habeo

Што ўтоена на сэрцы, тое відавочна маю на языку.

Что скрыто на сердце, то явно имею на языке.

бел. У каго баліць, той і крычыць. Што каму рупіць, той тое і жупіць. Што баліць, пра тое і буду гаварыць.

рус. Что на уме, то и на языке. Что у кого болит, тот о том и говорит. Что кому требит, тот то и теребит.

фр. Avoir le cœur sur la main (Иметь сердце на руке). La langue va ou la dent fait mal (Язык идёт туда, где болит зуб).

англ. Don’t take your harp to the party (He ходи co своей арфой на вечеринку).

нем. Das Herz auf der Zunge haben (Иметь сердце на языке).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

мякчэ́ць несов., прям., перен. станови́ться мя́гче; смягча́ться;

ад ма́зі ску́ра ~чэ́е — от ма́зи ко́жа стано́вится мя́гче (смягча́ется);

сэ́рца яго́э́ласе́рдце его́ смягча́лось

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

па́лкі I стра́стный, пы́лкий, пла́менный, горя́чий;

~кая прамо́ва — стра́стная (пы́лкая, пла́менная) речь;

~кае сэ́рца — горя́чее (пы́лкое) се́рдце

па́лкі II (дающий много тепла) то́пкий

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

перапо́ўніцца сов., прям., перен. перепо́лниться;

рэ́кі ~ніліся і вы́йшлі з бераго́ў — ре́ки перепо́лнились и вы́шли из берего́в;

сэ́рца ~ні́лася ра́дасцюсе́рдце перепо́лнилось ра́достью

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

праця́ць сов.

1. пронзи́ть; проткну́ть; проре́зать;

2. (зубами) прокуси́ть, прохвати́ть;

3. перен. пронзи́ть;

гэ́та ду́мка балю́ча ~цяла́ сэ́рцаэ́та мысль бо́льно пронзи́ла се́рдце

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

истерза́ть сов.

1. (измучить, истомить нравственно) зму́чыць; змардава́ць; (пытками, истязаниями — ещё) скатава́ць; (изгрызть) згры́зці;

2. (изорвать) пашмата́ць; (изранить) параздзіра́ць; (изувечить) зняве́чыць;

истерза́ть се́рдце зму́чыць сэ́рца;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)