Diligentia comparat divitias, neglegentia corrumpit
Стараннасць набывае багацце, бестурботнасць выдаткоўвае яго.
Усердие приобретает богатство, беспечность истощает его.
бел. Без працы нечага і хлеба шукаці. Праца чалавека корміць, а лянота псуе.
рус. Труд человека кормит, а лень портит. Хочешь есть калачи, так не лежи на печи. Себя покоить ‒ дома не по строить. Усердие ‒ мать успеха. Где руки и охота, там спорая работа.
фр. Jamais paresse n’a acquis richesse (Лень никогда не приобретала богатства).
англ. Idleness is the mother of all evil (Лень ‒ мать всего зла).
нем. Arbeit bringt Brot, Faulenzen Hungersnot (Работа приносит хлеб, лень ‒ голод). Fleißige Hand erwirbt, faule Hand verdirbt (Прилежная рука добывает, ленивая рука портит). Fleiß bringt Brot, Faulheit Not (Усердие приносит хлеб, лень ‒ нужду).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
печьII сущ. печ, род. пе́чы ж.;
ру́сская печь ру́ская печ;
изразцо́вая печь ка́фельная печ;
голла́ндская печь гру́бка;
до́менная печь до́менная печ;
плави́льная печь плаві́льная печ;
электри́ческая печь электры́чная печ;
нагрева́тельная печь награва́льная печ;
◊
лежа́ть на печи́ ляжа́ць на пе́чы.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Pes gradiens crescit, cornix residendo famescit
Нага расце ад хады, варона галадае ад сядзення.
Нога растёт от хождения, ворона голодает от сидения.
бел. Старца кій корміць. Хочаш есці калачы, дык не сядзі на пячы.
рус. Волка ноги кормят. Волк рыщет, хлеба ищет. В лес не съездишь, так на полатях замёрзнешь. Хочешь есть калачи ‒ не сиди на печи. Под лежачий камень вода не течёт. На одном месте и камень мхом обрастает.
фр. La faim fait sortir le loup du bois (Голод гонит волка из леса). Eau stagnante devient puante (Стоячая вода становится зловонной).
англ. The dog that trots about finds a bone (Собака, которая бегает, находит кость). The race is got by the running (Кросс выигрывает бегущий).
нем. Den Wolf ernähren seine Beine (Волка кормят ноги).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
выдзяля́ць несов.
1. (из общей массы с какой-л. целью; отмечать каким-л. образом) выделя́ть;
2. (отдавать в пользование) выделя́ть, отделя́ть;
3. физиол. выделя́ть, источа́ть;
1-3 см. вы́дзеліць 1-3;
4. (издавать, испускать, распространять) источа́ть;
пе́чы ~ля́лі — гарачыню́ пе́чи источа́ли жар
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
про́ба ж., в разн. знач. про́ба;
узя́ць на ~бу — взять на про́бу;
п. мета́лу з плаві́льнай пе́чы — про́ба мета́лла из плави́льной пе́чи;
зо́лата ні́зкай ~бы — зо́лото ни́зкой про́бы;
◊ п. пяра́ — про́ба пера́;
высо́кай (вышэ́йшай) ~бы — высо́кой (вы́сшей) про́бы;
ні́зкай ~бы — ни́зкой про́бы
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Pejor avis aetas
Дрэнная птушка ‒ узрост.
Плохая птица ‒ возраст.
бел. Старасць не радасць, косці не гнуцца. І сабака на старасці не брэша. Як малое падае, то анёл з пярынкаю, а як старое, то чорт з бараною.
рус. Старой бабе и на печи ухабы. Старость не радость, не красные дни. Старость не радость, а смерть не корысть. Старость с добром не приходит. Старость придёт ‒ веселье на ум не пойдёт.
фр. Vieillesse, tristesse (Старость, печаль). Tout sourit à la jeunesse tout s’assombrit à la vieillesse (Всё улыбается в молодости, и всё печалится в старости). La vieillesse est un pesant fardeau (Старость ‒ тяжёлая ноша).
англ. Time hands heavy on one’s hangs (Время оттягивает руки).
нем. Alter ist ein schweres Malter (Возраст ‒ тяжёлый мальтер*). Das Alter ist eine schwere Last (Возраст ‒ трудная ноша).
* Malter ‒ плата за памол.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Dum fortuna favet, parit et taurus vitulum
Пакуль спрыяе лёс, і бык родзіць цялят.
Пока благоприятствует судьба, и бык родит телят.
бел. Як павядзецца, то і певень нясецца. Калі вядзецца, то і на трэску прадзецца. Каму шанцуе, таму падчас і воўк коні пасе.
рус. Кому везёт, у того бык родит. Коли повезёт, так и бык телёнка принесёт. Кому счастье, у того и куры доятся. Кому счастье придёт, тот и на печи найдёт. Где ведётся, там и на щепу прядётся.
фр. Bien dance à qui la fortune chante (Хорошо танцует тот, кому поёт удача/фортуна).
англ. He dances well to whom fortune pipes (Хорошо танцует тот, кому аккомпанирует судьба/счастье).
нем. Wer ’s Glück hat, dem legt der Hahn Eier/dem geben seine Hühner Milch/dem kalbt der Ochse (Кто счастлив, тому и петух яйца несёт/тому дают куры молоко/у того и бык телится).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
тя́га в разн. знач. ця́га, -гі ж.;
механи́ческая тя́га механі́чная ця́га;
электри́ческая тя́га электры́чная ця́га;
парова́я тя́га парава́я ця́га;
ко́нная тя́га ко́нная ця́га;
в печи́ си́льная тя́га у пе́чы мо́цная ця́га;
слу́жба тя́ги ж.-д. слу́жба ця́гі;
тя́га к нау́ке перен. ця́га да наву́кі;
◊
дать тя́гу даць ця́гу (дра́ла).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
вы́бухнуць сов.
1. взорва́ться;
2. (устремиться наружу) вы́рваться;
по́лымя з ды́мам ~нула з пе́чы — пла́мя с ды́мом вы́рвалось из пе́чи;
3. (внезапно возникнуть, с силой проявиться) вспы́хнуть, разрази́ться;
~нула забасто́ўка — вспы́хнула забасто́вка;
~нула вайна́ — разрази́лась война́;
4. прост. (вывалить, вылить сразу) вы́бухнуть;
в. ваду́ з вядра́ — вы́бухнуть во́ду из ведра́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
лежа́ть несов.
1. в разн. знач. ляжа́ць;
2. (о населённом пункте) стая́ць;
го́род лежи́т на берегу́ мо́ря го́рад стаі́ць на бе́разе мо́ра;
◊
лежа́ть в осно́ве ляжа́ць у асно́ве;
лежа́ть на боку́, на печи́ ляжа́ць на баку́, на пе́чы;
пло́хо лежи́т дрэ́нна ляжы́ць;
душа́, се́рдце не лежи́т душа́, сэ́рца не ляжы́ць (не го́рнецца);
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)