Ad poenitendum properat, cito qui judicat
Хто хутка вырашае, хутка каецца.
Кто быстро решает, скоро кается.
бел. Хто спяшыць, той людзей смяшыць. Спехам нарабіў смеху.
рус. Прытко бегают, так часто падают. Поспешишь ‒ людей насмешишь. Скорость нужна, поспешка вредна. Кто на борзом коне жениться поскачет, тот скоро поплачет. Скоро хорошо не родится. Скорый поспех ‒ людям на смех.
фр. Qui trop se hâte reste en chemin (Кто слишком торопится, остаётся на дороге).
англ. Second thoughts are best (Вторые мысли лучше). Fool’s haste is no speed (Спешка дурака ‒ не скорость).
нем. Eilen tut nicht gut (Спешить ‒ не хорошо/не к добру).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
мути́ть несов.
1. (жидкость) муці́ць, каламу́ціць;
мути́ть во́ду муці́ць (каламу́ціць) ваду́;
2. перен. (делать неясным) тума́ніць, за́сціць;
мути́ть ум тума́ніць (за́сціць) ро́зум;
3. (возбуждать) баламу́ціць; (бунтовать) бунтава́ць; (путать) блы́таць; (подстрекать) падбухто́рваць;
мути́ть люде́й баламу́ціць (бунтава́ць, падбухто́рваць) людзе́й;
4. (в голове, в глазах и т. п.) безл. мутне́ць;
5. (тошнить) безл. ну́дзіць;
меня́ мути́т мяне́ ну́дзіць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Sibi bene facit, qui bene facit amico
Сабе робіць дабро той, хто робіць яго сябру.
Себе делает добро тот, кто делает его другу.
бел. Хто людзям дабра жадае, той і сабе мае. Добра рабі, і добра будзе.
рус. За добро добро́м платят. Добро сеять ‒ добро и пожинать. Сделав другу добро, себе жди того же. На добрый привет добрый ответ. Живи добрее, будешь всем милее. Делай другим добро, будешь сам без беды. Живи для людей, поживут и люди для тебя.
фр. A bon salut bon accueil (На добрый привет ‒ добрый ответ).
англ. A good deed is never lost (Доброе дело никогда не пропадает).
нем. Gut Gruß, gute Antwort (Хороший привет, хороший ответ).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Spes sola hominem in miseriis solatur
Надзея ‒ адзінае суцяшэнне людзей у няшчасці.
Надежда ‒ единственное утешение людей в несчастье.
бел. Будзе пара ‒ будзе трава. Будзе кірмаш і на нашай вуліцы. Бяда бядою, але і дабра прычакаем. Калі не маю цяпер, дык буду мець у чацвер.
рус. Счастье скоро покинет, а добрая надежда никогда.
фр. Espérance est seule consolation dans le malheur (Надежда ‒ единственное утешение в беде).
англ. Every dog has his day (У каждого пса есть свой день). While there is life, there is hope (Пока есть жизнь, есть надежда).
нем. Es hofft der Mensch, solang’ er lebt (Человек надеется, пока живёт). Auch unser Weizen wird einmal blühen (И наша пшеница однажды зацветёт).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
падзяля́ць несов., в разн. знач. разделя́ть; дели́ть;
рака́ ~ля́ла го́рад на дзве ча́сткі — река́ разделя́ла (дели́ла) го́род на две ча́сти;
ён ~ля́ў людзе́й на сябро́ў і во́рагаў — он разделя́л (дели́л) люде́й на друзе́й и враго́в;
стары́ не падзяля́ў яе́ бу́рнай ра́дасці — стари́к не разделя́л её бу́рной ра́дости;
п. чые́-не́будзь по́гляды — разделя́ть чьи́-л. взгля́ды
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Bonorum vita vacua est metu
Жыццё сумленных людзей свабоднае ад страху.
Жизнь честных людей свободна от страха.
бел. Не рабі ліхога і не бойся нічога. Сумленне ‒ сіла чалавека. У каго сумленне чыстае, той спіць спакойна. Чыя душа часнаку не ела, тая пахнуць не будзе.
рус. У кого совесть чиста, тому ничего не страшно. Коль совесть чиста, спи спокойно до утра. Виноватый винится, а правый ничего не боится. Чистая совесть ‒ лучшая подушка. У кого совесть чиста, у того подушка под головой не вертится.
фр. A bien faire nul craindre (Когда хорошо делаешь, нечего бояться).
англ. A clear conscience is a coat of mail (Чистая совесть, как кольчуга). Clear conscience is a sure card (Чистая совесть ‒ верная карта).
нем. Ehrlich währt am längsten (У честного долгий век).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Obsequium amicos, veritas odium parit
Падатлівасць стварае сяброў, а праўда спараджае нянавісць.
Уступчивость (угодливость) создает друзей, а правда порождает ненависть.
бел. Праўда вочы коле. За праўду людзі злуюць. Праўда ‒ як соль у вочы. Скажы праўду — нажывеш ворага.
рус. Правда глаза колет. Правдою жить ‒ от людей отбыть, неправдою жить ‒ Бога прогневить. Правду говорить ‒ друга не нажить. Говорить правду ‒ потерять дружбу. Правда, как оса, лезет в глаза. Правду говорить ‒ многим досадить. Правда рогатиной торчит. Правда, что цепная собака.
фр. Il n’y a que la vérité qui blesse (Ранит только правда). La vérité crève les yeux (Правда глаза колет).
англ. Flattery gains friends, but truth enemies (Лесть завоёвывает друзей, правда ‒ врагов).
нем. Wahrheit tut der Zunge weh (Правда причиняет боль языку). Wahrheit bringt Haß (Правда приносит ненависть).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
касі́ць I несов.
1. прям., перен. коси́ть;
к. траву́ — коси́ть траву́;
ку́лі касі́лі людзе́й — пу́ли коси́ли люде́й;
2. (о болезни) сва́ливать, вали́ть, коси́ть;
◊ саба́кам се́на к. — в не́тях (не́тех) быть (обрета́ться и т.п.); скрыва́ться (главным образом от семьи);
хоць касо́ю касі́ — хоть косо́й коси́
касі́ць II несов.
1. (придавать чему-л. косое положение) коси́ть, перека́шивать;
2. (глазами) коси́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Nemo impetrare potest a papa bullam nunquam moriendi
Нікога нават папа не можа ўратаваць ад смерці.
Никого даже папа не может спасти от смерти.
бел. Ад смерці не адкупішся і не адпросішся. Ад смерці не адмолішся. Ад смерці не адперці. Не паможа кадзіла, калі хвароба зваліла.
рус. От смерти не отмолишься/не открестишься. От смерти не посторонишься/не увильнёшь. От смерти ни крестом, ни перстом. От смерти и на тройке не ускачешь. От смерти и под камнем не скрыться.
фр. Il y a remède à tout, hors a la mcrt (Есть лекарство от всего, кроме смерти).
англ. Death when it comes will have no denial (Смерть не знает отказа).
нем. Der Tod frißt alle Menschenkind, fragt nicht, wes Standes sie sind (Смерть съедает всех людей, не спрашивая, какого они происхождения).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Aedis apud postes canis est magis acer (asper) in hospes
Каля вушака сабака мацней брэша на чужых людзей.
У дверного косяка собака сильнее лает на чужих людей.
бел. На сваім падвор’і і сабака пан. На сваім падворку і сабака адважнейшы. І певень на сваім сметніку гаспадар. Кожны кулік на сваім полі вялік.
рус. На своей улочке храбра и курочка. Всяк петух смел на своей навозной куче. На своём пепелище и курица бьёт, а петух никому спуску не даёт. Всяк в своём доме хозяин. Всяк кулик на своём болоте велик. В своём гнезде и ворона коршуну глаз выклюет.
фр. Tout chien est lion dans sa maison (В своём доме всякая собака ‒ лев).
англ. Every cock is proud on his own dunghill (Каждый петух важен на своей навозной куче).
нем. Der Hahn ist König auf seinem Mist (Петух ‒ король на своей навозной куче).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)