яно́

1. род., вин. яго́, дат. яму́, твор., предл. ім; мн. яны́; мест. личн., ср. оно́; см. ён;

2. частица, разг. оно́;

я. і лепш — оно́ и лу́чше;

вось я. што! — вот оно́ что!;

вунь я. што! — вон оно́ что!;

я. і віда́ць — оно́ и ви́дно

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

худо́йII разг.

1. (плохой, дурной) благі́, ке́пскі, дрэ́нны;

2. в др. знач. (дряхлый, ветхий) ляда́чы, ляда́шчы; (дырявый) дзіра́вы; (испорченный) сапсава́ны;

худо́й мир лу́чше до́брой ссо́ры посл. ле́пей сем разо́ў змары́цца, як адзі́н раз пасвары́цца; ле́пей драўля́ная зго́да, чы́мся залата́я сва́рка; святы́ спако́ю, ле́пей з табо́ю.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Honeste pauperem esse melius est, quam injuste divitem

Лепш быць сумленным бедняком, чым несумленным багацеем.

Лучше быть честным бедняком, чем нечестным богачом.

Гл.: Bona fama...

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

не́чага I

1. мест. отриц. в род. п. не́чего;

н. чыта́ць — не́чего чита́ть;

2. мест. неопр., в род. п. чего́-то; см. не́шта I;

3. частица разг. уж лу́чше; по кра́йней ме́ре; кста́ти;

узя́ў бы н. ўсё — взял бы уж лу́чше всё;

забяры́ н. і гэ́та — забери́ уж и э́то

не́чага II в знач. сказ. (не следует) не́чего; (нет смысла — ещё) не́зачем, не́ к чему;

ды тут і ду́маць н. — да тут и ду́мать не́чего;

н. спяша́цца — не́чего (не́зачем, не́ к чему) спеши́ть;

н. крыча́ць — не́чего (не́зачем) крича́ть;

н. было́ туды́ хадзі́ць — не́чего (не́зачем) бы́ло туда́ ходи́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Sua cuique patria jucundissima est

Кожнаму свая радзіма самая лепшая.

Каждому своя родина самая лучшая.

бел. У родным краю, як у раю. Дарагая тая хатка, дзе радзіла мяне матка. Родная зямелька як зморанаму пасцелька. Лепш нічога няма свайго роднага вугла. Мілей свая хата, як чужая вёска.

рус. Своя земля и в горсти мила. Всякому мила своя сторона. Любит и нищий своё хламовище. Своя хижина лучше чужих палат. Мила та сторона, где пупок резан. Своя хат ка ‒ родная матка. Всякая птица своё гнездо любит. Роди мая сторона ‒ мать, чужая ‒ мачеха. Своя сторонушка и собаке мила.

фр. Il n’est rien tel que d’avoir un chez soi (Нет ничего лучше, чем свой дом).

англ. There is no place like home (Нет места лучше дома). Home is home though it be never so homely (Дом есть дом, пусть даже не самый уютный).

нем. Eigener Herd ist Goldes wert (Собственный очаг стоит золота).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Homines amplius oculis, quam auribus credunt

Людзі болей вераць вачам, чым вушам.

Люди больше верят глазам, чем ушам.

бел. Лепш адзін раз убачыць, чым сто разоў пачуць.

рус. Лучше один раз увидеть, чем десять раз услышать.

фр. Il vaut mieux se fier à ses yeux qu’à ses oreilles (Лучше доверять глазам, чем ушам). Voir c’est croire (Увидеть ‒ поверить). Vu une fois, cru cent fois (Один раз увидишь, сто раз поверишь).

англ. Seeing is believing (Увидеть ‒ значит поверить).

нем. Die Ohren glauben anderen Leuten, die Augen glauben sich selbst (Уши верят другим людям, глаза ‒ самому себе).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

скарэ́й нареч. сравнит. ст., в разн. знач. скоре́е; быстре́е; побыстре́е;

чым с., тым лепш — чем скоре́е, тем лу́чше;

ён с. падо́бны на ма́ці, чым на ба́цьку — он скоре́е похо́ж на мать, чем на отца́;

гэ́та трэ́ба зрабі́ць с.э́то на́до сде́лать скоре́е (быстре́е, побыстре́е);

с. за ўсё — скоре́е всего́

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Cave ne quidquam incipias, quod post poeniteat

Не пачынай таго, у чым пазней будзеш раскайвацца.

Не начинай того, в чём позже будешь раскаиваться.

бел. Сем разоў прымер, адзін раз адрэж. Пяць раз падумай, адзін раз скажы.

рус. Семь раз отмерь, один раз отрежь. Лучше десять раз поворотить, чем один раз на мель сесть. Так думай, чтоб потом раздумки не было. Сначала думай, потом делай. Не спросившись/не измерив броду, не суйся в воду. Не спехом дело спорится.

фр. Il faut tourner dix fois sa langue dans sa bouche avant de parler (Надо десять раз повернуть язык во рту, прежде чем сказать).

англ. Score twice before you cut once (Подумай дважды, прежде чем раз отрезать).

нем. Zehnmal miß, einmal schneide (Отмерь десять раз, отрежь один). Besser zweimal messen als einmal vergessen (Лучше отмерить два раза, чем один раз забыть). Erst wäg’s, dann wag’s, erst denk’s dann sag’s (Сначала взвесь, затем рискуй, сначала подумай, затем скажи). Vorsicht ist besser als Nachsicht (Осторожность лучше, чем снисхождение).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Plus valet in dextra passer quam quattuor extra

Лепш адзін верабей у правай руцэ, чым чатыры ў паветры.

Лучше один воробей в правой руке, чем четыре в воздухе.

Гл.: Est avis...

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Nullus tantus quaestus, quam, quod habens, parcere

Няма большага дастатку, чым берагчы тое, што маеш.

Нет большего достатка, чем беречь то, что имеешь.

бел. Рахуба не згуба. Хто рахуе, той не псуе. Кідаючыся капейкамі, рубля не збярэш. Не той багаты, хто пражывае, а той, хто нажывае. Хто не беражэ малое, у таго вялікага не бывае. Хто паношанае адзенне выкідае, у таго новага не бывае.

рус. Бережливость лучше богатства. Сбережёшь, что найдёшь. Бережь дороже прибытка. Неистраченные деньги ‒ приобретение.

фр. Économie vaut mieux profit (Бережливость лучше прибыли).

англ. Store is no sore (Запас ‒ не беда).

нем. Sparen ist verdienen (Экономить ‒ значит зарабатывать).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)