предава́ться
1. (чему) аддава́цца; (впадать во что-л.) упада́ць (у што); (углубляться) паглыбля́цца;
предава́ться отча́янию упа́даць у ро́спач;
предава́ться мечта́м аддава́цца ма́рам, паглыбля́цца ў ма́ры;
2. (кому, чему) уст. аддава́цца; (переходить на сторону кого-, чего-л.) перахо́дзіць (да каго, да чаго); (доверяться) давяра́цца.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
провози́тьсяII сов., разг.
1. (с кем, с чем) праважда́цца; (с кем, с чем, около кого, около чего) правалту́зіцца, правалаво́дзіцца, правалаво́дзіць; (пронянчиться) праня́ньчыцца; (провести какое-то время, занимаясь кропотливым делом) прапо́ркацца, пракапа́цца;
2. (о детях) прадурэ́ць, прасваво́ліць, прагуля́ць;
3. (промедлить) прамару́дзіць, праке́шкацца.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
пить несов., в разн. знач. піць;
пить ко́фе піць ка́ву;
пить за что-л., за кого́-л. піць за што-не́будзь, за каго́-не́будзь;
◊
пить го́рькую (мёртвую) піць без про́сыпу (запо́ем);
как пить дать як піць даць;
пить (на) брудерша́фт піць (на) брударша́фт;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
поплеска́ть сов.
1. (о волнах, море и т. п.) паплёскаць, (с силой) пабі́ць;
2. (резко, отрывисто ударяя) папля́скаць, паплёскаць;
3. (на кого, что) паплю́хаць; (побрызгать) папы́рскаць;
4. (пролить, расплескать) паплю́хаць;
5. (колеблясь в воздухе — о парусах и т. п.) перен. папаласка́цца; см. плеска́ть;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
пости́гнуть сов.
1. (понять) зразуме́ць; спасці́гнуць; (охватить умом) ахапі́ць (ро́зумам);
пости́гнуть смысл чего́-л. зразуме́ць (спасці́гнуць) сэнс чаго́-не́будзь;
2. (поразить кого-л., случиться с кем-л.) здарыцца (з кім); напатка́ць (каго); спасці́гнуць (каго);
его́ пости́гло несча́стье з ім зда́рылася (яго́ напатка́ла) няшча́сце.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
уступа́ть несов.
1. (кого, что, кому, чему) уступа́ць;
2. (поддаваться) паддава́цца (каму, чаму);
3. (кому, чему в чём) уступа́ць; саступа́ць; пераступа́ць;
никому́ не уступа́ть в зна́ниях ніко́му не ўступа́ць у ве́дах;
4. (продавать) разг. прадава́ць; (отдавать дешевле) уступа́ць, саступа́ць, пераступа́ць; см. уступи́ть;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)
Crebro victus erit, alium qui sternere quaerit
Той часта будзе прайграваць, хто імкнецца іншаму падставіць нагу.
Тот часто будет проигрывать, кто стремится другому подставить ногу.
бел. Хто на каго яму капае, той сам у яе ўваліцца. Хто яму капае, той сам туды пападае. Не стаў у чужыя калёсы палку, а то гэта палка цябе па ілбе трэсне.
рус. Не рой другому яму ‒ сам в неё попадёшь. Не подставляй ноги: на самого спотычка нападёт. Чем кого взыщешь ‒ и себе то же сыщешь. Отольются кошке мышкины слёзы. Что людям радеешь, то и сам добудешь.
фр. Qui creuse la fosse a un autre y tombe lui-même (Кто копает яму другому, сам в неё и попадёт).
англ. Curses like chickens come home to roost (Проклятья, как цыплята, возвращаются домой на насест).
нем. Wer andern eine Grube gräbt, fällt selbst hinein (Кто копает могилу другому, сам упадёт в неё).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Honor est ingratus, si, unde vivas, non habes
Не патрэбны і гонар, калі не маеш на што жыць.
Не нужна и честь, если не имеешь на что жить.
бел. Што па той чэсці, калі няма чаго есці.
рус. И честь не в честь, коль нечего есть. Худая честь, коли нечего есть. Нелюба и честь, как нечего есть. Что и чины, коли нет ветчины. Что и чести, коли нечего ести. Что мне чины, коли во щах нет ветчины.
фр. Le cœur, haut la fortune basse (Чести много, богатства мало).
англ. He that has money in his purse cannot want a head on his shoulders (У кого полон кошелёк, тому и голова на плечах не нужна).
нем. Was hilft Titel ohne Mittel? (Что стоит титул без средств?) Was hat man von der Ehre allein? (Что имеешь лишь от чести?) Die Ehre allein ist nicht viel wert (Одна честь не много стоит).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Inopi nullus amicus
У беднага няма сябра.
У бедного нет друга.
бел. Як я быў багаты ‒ звалі ў кумы і сваты, а як стаў бедны ‒ кожны морду верне. Калі батат, то мой брат, калі худы, адыдзі туды. Хто батат ‒ усім брат, хто ж нічога не мае, таго ніхто не знае.
рус. Царь да нищий без товарищей. Бедному зятю и тесть не рад. Нищему нет друга. Богатого и в чуже знают, убогий и в своих невидим. Без денег Панфил никому не мил. Худ Роман, коли пуст карман.
фр. Pauvreté n’a pas de parenté (Бедность не знает/не имеет родства).
англ. He that has a full purse never wanted a friend (У кого полный кошелёк ‒ никогда не нуждается в друзьях).
нем. Ein reicher Bauer kennt seine Verwandten nicht (Богатый крестьянин не знает своих родственников). Ja, reich Timoshka, er hat einen Hund und eine Katze (Да, богат Тимошка: у него собака и кошка).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
накати́ть сов.
1. накаці́ць;
2. (прикатить в каком-л. количестве) накаці́ць, мног. панако́чваць;
3. (катясь, надвинуться, покрыть собой кого-л., что-л.) накаці́ць, набе́гчы;
накати́ла волна́ накаці́ла (набе́гла) хва́ля;
4. (внезапно, неожиданно появиться, возникнуть) разг. надысці́, нахапі́цца, навалі́цца;
накати́ли но́вые собы́тия надышлі́ (нахапі́ліся, навалі́ліся) но́выя падзе́і;
5. (приехать в большом количестве) разг. нае́хаць, мног. панаязджа́ць;
6. перен., прост. (внезапно, неожиданно охватить кого-л., о чувстве, состоянии) найсці́; напа́сці; апанава́ць, агарну́ць;
на него́ накати́ло безл. на яго́ найшло́ (напа́ла);
на него́ накати́лась злость на яго́ найшла́ (напа́ла) злосць, яго́ апанава́ла (агарну́ла) злосць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)