push2 [pʊʃ] v.
1. шту́рхаць; шту́рхацца;
“push” «aд сябе́» (надпіс на дзвярах)
2. праштурхо́ўваць; прашту́рхвацца;
push one’s way пракла́дваць даро́гу
3. націска́ць
4. прымуша́ць, насто́йваць;
push smb. into smth./into doing smth. прымуша́ць каго́-н. рабі́ць што-н.;
They are pushing him for payment. Яны на стойваюць, каб ён заплаціў.
♦
be pushing 50 infml ху́тка спо́ўніцца 50 гадо́ў
push about [ˌpʊʃəˈbaʊt] phr. v. трэці́раваць, запало́хваць (каго-н.)
push around [ˌpʊʃəˈraʊnd] phr. v. =
push aboutpush forward [ˌpʊʃˈfɔ:wəd] phr. v. ру́хацца/імкну́цца напе́рад
push in [ˌpʊʃˈɪn] phr. v. BrE прала́зіць; праціска́цца
push off [ˌpʊʃˈɒf] phr. v. адпі́хваць, адштурхо́ўваць; адштурхо́ўвацца;
push off! BrE, infml выбіра́йся, змыва́йся!
push on [ˌpʊʃˈɒn] phr. v. ру́хацца напе́рад
push out [ˌpʊʃˈaʊt] phr. v.
1. звальня́ць; выганя́ць
2. вырабля́ць (у вялікай колькасці)
Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)
scrape2 [skreɪp] v.
1. скрэ́бці, скаблі́ць; адчышча́ць;
scrape a plate вы́лізаць усё да кро́плі;
scrape one’s chin with a razor infml галі́цца
2. (against/on) абдзіра́ць;
scrape one’s knee against a stone абдзе́рці кале́на аб ка́мень
3. : scrape a living канцы́ стачы́ць;
scrape and save адкла́дваць па капе́ечцы
♦
scrape home з ця́жкасцямі дасягну́ць сваёй мэ́ты
scrape by [ˌskreɪpˈbaɪ] phr. v. сяк-так перабіва́цца; адо́льваць з ця́жкасцямі;
He can scra pe by in German. Ён сяк-так размаўляе па-нямецку.
scrape off [ˌskreɪpˈɒf] phr. v. саскраба́ць, саскрэ́бваць
scrape out [ˌskreɪpˈaʊt] phr. v. выскраба́ць, выскрэ́бваць
scrape through [ˌskreɪpˈθru:] phr. v. праціска́цца, прала́зіць;
She scraped through her exam. Яна з грахом папалам вытрымала экзамен.
scrape up [ˌskreɪpˈʌp] phr. v. наскраба́ць, наскрэ́бваць; збіра́ць з ця́жкасцямі;
Can you scrape up enough money for a holiday? Ты можаш наскрэбці дастаткова грошай на адпачынак?
Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)
nip2 [nɪp] v.
1. шчыпа́ць; ця́пнуць (пра сабаку);
The crab nipped my hand. Краб ушчыпнуў мяне за руку.
2. прыці́снуць, прышчамі́ць;
I nipped my finger in the door. Я прыціснуў палец дзвярамі.
3. псава́ць, шко́дзіць (пра вецер, мароз і да т.п.); пабі́ць (пра град, мароз і да т.п.);
The frost has nipped all the roses. Мароз пабіў усе ружы.
4. стры́мліваць, спыня́ць, падаўля́ць
5. BrE, infml ху́тка ісці́, спяша́цца;
I’ll nip on ahead. Я пабягу на перад;
nip down/out to the shop infml забе́гчы ў кра́му
♦
nip smth. in the bud выкараня́ць; падаўля́ць што-н. у заро́дку
nip in [ˌnɪpˈɪn] phr. v. infml уціска́цца, праціска́цца, прала́зіць (упе́рад);
She nipped in just in front of me. Яна праціснулася і стала якраз перада мной.
nip off [ˌnɪpˈɒf] phr. v. адшчы́пваць, прышчы́пваць (звыч. пра расліны);
She nipped off a dead flower. Яна адшчыпнула засохлую кветку.
Англійска-беларускі слоўнік (Т. Суша, 2013, актуальны правапіс)
drücken
1. vt, vi (auf A)
1) ці́снуць, націска́ць (на што-н), паціска́ць (руку);
j-n in die Árme ~ мо́цна абня́ць каго́-н.
2) ці́снуць (пра абутак);
den Stémpel ~ паста́віць пяча́тку
3) паніжа́ць (цэны і г.д.)
4) прыгнята́ць, уціска́ць;
◊
die Schúlbank ~ разм. вучы́цца ў шко́ле; праціра́ць штаны́;
wíssen*, wo j-n der Schuh drückt ве́даць чыё-н. сла́бае ме́сца
2. ~, sich
1) праціска́цца
2) мя́цца (аб фруктах)
3) разм. (von, vor D) непрыкме́тна, скрыва́цца; уві́льваць, ухіля́цца (ад чаго-н.)
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)