Aes partum scelere solet aera decem removere
Грошы, набытыя злачынным шляхам, звычайна прыносяць дзесяцікратныя страты.
Деньги, приобретённые преступным путём, обычно приносят десятикратные убытки.
бел. На чужое дабро нясі слёз вядро. Не працягвай рукі на чужое, бо свае згубіш. Чужое ўзяць ‒ свае згубіць. Не бяры чужога: аддасі свае. Не ганіся за чужым, не трэба будзе плаціць свае.
рус. Чужая денежка впрок не идёт: как придёт, так и уйдёт. От чужих нажитков не нажить пожитков. За чужим погонишься ‒ своё потеряешь. Чужое взять ‒ своё потерять. Чужое добро берёт за ребро. Чужим добром не построишь дом. Чужим добром не разживёшься. Чужое добро впрок нейдёт. Чужая одёжа не надёжа. Чужим богат не будешь. Чужой хлеб петухом в горле запоёт.
фр. Argent d’autrui nul n’enrichit (Деньги других никого не обогащают). Mal gagné mal dépensé (Плохо заработано, плохо растрачено).
англ. Ill gotten, ill spent (Худо получено, худо потрачено). Ill gotten wealth never thrives (Худо нажитое добро не впрок).
нем. Böser Gewinn fährt bald dahin (Худой выигрыш быстро уходит). Fremdes Brot, herbes Brot (Чужой хлеб ‒ тяжёлый хлеб).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
ужо́
1. нареч. уже́, уж;
у. ху́тка паўдня́ — уже́ (уж) ско́ро по́лдень;
2. частица усил. уж;
не так у. дрэ́нна — не так уж пло́хо;
ве́льмі ўжо шмат рабо́ты — о́чень уж мно́го рабо́ты;
◊ а ўжо ж — разуме́ется
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Lupus malus ovium custos
Воўк ‒ дрэнны вартаўнік.
Волк ‒ плохой сторож.
бел. Не вер казлу ў капусце, а ваўку ў авечках.
рус. Волк ‒ не пастух, свинья ‒ не огородник. Плохо овцам, коли волк пастух.
фр. Enfermer le loup dans la bergerie (Закрыть волка в овчарне).
англ. To set a fox to keep one’s geese (Нанять лису гусей охранять).
нем. Der Wolf frißt auch die gezählten Schafe (Волк жрёт также и считанных овец). Dem Wolf die Schafe anbefehlen (Заставить волка стеречь овец).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
кончыць сов.
1. в разн. знач. ко́нчить, око́нчить, зако́нчить;
к. рабо́ту — ко́нчить (око́нчить, зако́нчить) рабо́ту;
к. е́сці — ко́нчить есть;
к. шко́лу — ко́нчить (око́нчить, зако́нчить) шко́лу;
2. разг. (умертвить) прико́нчить;
◊ дрэ́нна к. — пло́хо ко́нчить;
к. жыццё — ко́нчить жизнь (век)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Divitiae bonum non est
Багацце ‒ не шчасце.
Богатство ‒ не благо.
бел. Багацце ‒ не дабро. Багатаму не спіцца паначы. Не заўсёды там шчасце, дзе дастатак і багацце.
рус. Богатому не спится, богатый вора боится. Богатому сладко естся, да плохо спится. Богатство с деньгами, голь с весельем.
фр. Sac plein dresse l’oreille (Полная сумка заставляет навострить уши). Peu de bien peu de soucis (Мало богатства ‒ мало забот).
англ. Much coin much care (Много монет ‒ много заботы).
нем. Den Reichen flieht der Schlaf (От богатых улетает сон).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
ма́зать несов.
1. ма́заць;
2. (пачкать, грязнить) пэ́цкаць, ма́заць, запэ́цкваць, бру́дзіць, забру́джваць;
3. (плохо, неискусно писать, рисовать и т. п.) разг. ма́заць;
4. (делать промахи в игре, стрельбе и т. п.) разг. ма́заць;
ма́зать из ружья́ ма́заць са стрэ́льбы;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
мара́ть несов.
1. (грязнить) пэ́цкаць, бру́дзіць;
2. перен. (позорить) пля́міць, га́ньбіць, нясла́віць;
мара́ть че́стное и́мя га́ньбіць сумле́ннае імя́;
3. (плохо рисовать, писать) разг. крэ́мзаць, пэ́цкаць, ма́заць;
4. (вычёркивать) крэ́сліць, касава́ць;
◊
мара́ть бума́гу пэ́цкаць (ма́заць) папе́ру;
мара́ть ру́ки пэ́цкаць ру́кі;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
гра́дус м., в разн. знач. гра́дус;
ву́гал у 45 ~саў — у́гол в 45 гра́дусов;
20 ~саў маро́зу — 20 гра́дусов моро́за;
мацу́нак 40 ~саў — кре́пость 40 гра́дусов;
◊ пад ~сам — под гра́дусом;
апо́шні (аста́тні) г. — из рук вон пло́хо; после́дняя сте́пень; после́днее де́ло
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Qui totum vult, totum perit
Хто ўсяго жадае, усё губляе.
Кто всего желает, всё теряет.
бел. Хто многа жадае, нічога не мае. Пагонішся за вялікім ‒ і малое згубіш. Лішняе пажадаеш ‒ апошняе пацяраеш.
рус. Много нагребёшь ‒ домой не принесёшь. Много хватать ‒ своё потерять. Погнался за ломтём, да без крохи остался. Съел волк кобылу, да дровнями подавился. Лишнего пожелаешь ‒ своё потеряешь.
фр. Qui désire tout perd tout (Кто всего желает, всё теряет).
англ. All covet, all lose (Всё желать ‒ всё потерять).
нем. Zu voll schläft faul (Слишком полный плохо спит).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Malum consilium est, quod mutari potest
Благое тое рашэнне, якое можа быць зменена.
Плохо то решение, которое может быть изменено.
бел. У яго сем пятніц на тыдні. На таго не спадзявайся, хто не гаспадар свайму слову. Той, хто ўсіх слухае, не навучыцца і дровы калоць. Хто мяняе, у таго хамут гуляе.
рус. Семь пятниц на неделе. Семь четвергов, и все в пятницу.
фр. Il change d’opinion comme de chemise (Он меняет мнение, как сорочку).
англ. Rain before seven, fine before eleven (До семи ‒ дождь, до одиннадцати ‒ ясно).
нем. Heute so, morgen so (Сегодня так, завтра так). Wie das Wetter (Как погода).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)