Contra vulpem vulpinandum

Супраць ліс трэба хітраваць па-лісінаму.

Против лис нужно хитрить по-лисьи.

бел. Клін клінам выганяюць. І на хітрую лісу капкан знойдзецца.

рус. Клин клином вышибают.

фр. Agir en renard contre les renards (Хитрить по-лисьи против лис).

англ. Like cures like (Подобное лечат подобным).

нем. Druck erzeugt Gegendruck (Давление вызывает ответное давление). Ein Keil treibt den anderen (Один клин гонит другой).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Difficilem oportet aurem habere ad crimina

Варта мець тугое вуха да абвінавачванняў/папрокаў.

Нужно иметь тугое ухо к обвинениям/упрёкам.

бел. Не прымаць блізка да сэрца. У адно вуха ўпусціць, у дру­гое ‒ выпусціць.

рус. Не принимать близко к сердцу.

фр. Ne pas prendre qen à coeur (Не принимать к сердцу).

англ. Take it easy (Не принимай близко к сердцу).

нем. Nicht sehr zu Herzen nehmen (Не очень принимать к сердцу).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

пя́тый пя́ты;

пя́тое колесо́ в теле́ге пя́тае ко́ла ў во́зе;

с пя́того на деся́тое (пя́тое че́рез деся́тое) пя́тае це́раз дзяся́тае;

ну́жен (нужна́, нужно́) как соба́ке пя́тая нога́ патрэ́бен (патрэ́бна) як саба́ку пя́тая нага́.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Gallinam dat, ut taurum recipiat

Лае курыцу, каб атрымаць быка.

Даёт курицу, чтобы получить быка.

бел. Дае тры капейкі, а здачы патрабуе рубель. Даць ‒ рукі кароткія, узяць ‒ рот вялікі.

рус. Дать лычко, чтобы получить ремешок. Мало дать, много взять.

фр. Donner un œuf pour avoir un boeuf (Дать яйцо, чтобы получить вола).

англ. Give a lark to catch a kite (Дать жаворонка, чтобы получить коршуна).

нем. Man soll nicht mit der Wurst nach dem Schinken werfen (Не нужно бросать колбасой в ветчину).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

In silvam ligna ferre

Насіць дровы ў лес.

Носить дрова в лес.

бел. У лес дровы не возяць, а ў калодзезь ваду не льюць. У крыніцу ваду не носяць.

рус. Ехать в Тулу со своим самоваром. В лес дров не возят, в колодец воды не льют.

фр. Porter de l’eau à la mer (Носить воду в море).

англ. To carry coals to Newcastle (Таскать уголь в Ньюкасл).

нем. Man braucht nicht Eulen nach Athen zu tragen (Не нужно носить сов в Афины).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

сёе-то́е (род. сяго́-таго́) мест. неопр., ср. то-сё, ко́е-что, кой-что́;

трэ́ба абмеркава́ць сёе-то́ену́жно обсуди́ть то-сё;

у нас ёсць сёе-то́е — у нас есть ко́е-что (кой-что́)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Cujus regio, ejus lingua

Чыя краіна, таго і мова.

Чья страна, того и язык.

бел. Сярод варон жыўшы ‒ варонай і каркай.

рус. В какой народ попадёшь, такую шапку наденешь. Чьё кушаю, того и слушаю. С воронами летать ‒ по-вороньи каркать. В каком народе живёшь, того и обычая держись. Где жить, тем богам и молиться.

фр. Celui louer devons de qui le pain mangeons (Должны хвалить того, чей хлеб едим).

англ. To lump it (Волей-неволей мириться с чем-либо).

нем. Mit den Wölfen muß man heulen (С волками нужно выть).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

адысці́ся сов.

1. (отойдя, освободить место для прохода, проезда) посторони́ться;

прашу́ а. ў бок — прошу́ посторони́ться;

2. (отдалиться) отойти́;

каб лепш разгле́дзець карці́ну, трэ́ба а. ад яе́ дале́й — что́бы лу́чше рассмотре́ть карти́ну, ну́жно отойти́ от неё пода́льше

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

нашто́ нареч. (для чего) заче́м; (к чему — ещё) чего́; (для чего — ещё) куда́;

н. мне гавары́ць няпра́ўду? — заче́м (чего́) мне говори́ть непра́вду?;

н. яму́ ўсё гэ́та патрэ́бна? — заче́м ему́ всё э́то ну́жно?;

н. табе́ сто́лькі папе́ры? — заче́м (куда́) тебе́ сто́лько бума́ги?

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

заче́м нареч. чаго́; (для чего) нашто́, наво́шта; (почему) чаму́;

заче́м ты пришёл? чаго́ ты прыйшо́ў?;

заче́м ему́ всё э́то ну́жно? нашто́ (наво́шта) яму́ ўсё гэ́та патрэ́бна?;

заче́м я не поэ́т? чаму́ я не паэ́т?;

заче́м и для чего́ разг. чаго́ і наво́шта (нашто́);

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)