Fabricando fit faber
Майстрам робяцца ў справе.
Мастером становятся в деле.
бел. Па рабоце майстра знаць. Без навукі і лапця не спляцеш.
рус. Дело мастера учит. По выучке мастера знать. Не учась и лаптя не сплетёшь.
фр. Expérience fait le maître (Навык мастера создаёт).
англ. Practice is the best master (Опыт ‒ лучший хозяин/учитель). Practice makes perfect (Опыт ведёт к совершенству).
нем. Das Werk lobt den Meister (Дело хвалит мастера). Am Werke erkennt man den Meister (По труду узнают мастера). Übung macht den Meister (Навык мастера ставит).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Non est ad astra mollis e terra via
Цяжкая дарога ад зямлі да зорак.
Нелегка дорога от земли до звёзд.
бел. Хочаш многа знаць ‒ трэба мала спаць.
рус. Кто хочет много знать, тому надо мало спать. Азбука латине не пиво в братине. Наука не медовуха: в рот не вольёшь. Лёжа и кнута не добыть. Лёжа на пуховике не сделаешься великим.
фр. Le chemin est épineux de la terre aux étoiles (Дорога тернистая от земли до звёзд).
англ. Through hardship to the stars (Через трудности к звёздам).
нем. Viel Wissen verleidet das Kissen (Знания отбивают охоту к подушке).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Quisquis homo bene scit, ipsum quo calceus urget
Кожны чалавек добра ведае, дзе яму цісне чаравік.
Каждый человек хорошо знает, где ему жмёт башмак.
бел. Кожнаму свая болька баліць. Усякаму свая рана баліць. Кожны знае, дзе яму мазоль пячэ.
рус. Всяк знает, где его сапог жмёт. Каждый знает, что у него болит. Каждый своё горе лучше знает.
фр. Chacun sait où le soulier le blesse (Каждый знает, где жмёт башмак).
англ. No one but the wearer knows where the shoe pinches (Только хозяин знает, где жмёт башмак).
нем. Wissen, wo jemanden der Schuh drückt (Знать, где каждому ботинок жмёт).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Amissum, quod nescitur non amittitur
Не ведаць аб страце ‒ значыць не губляць.
Не знать о потере ‒ значит не терять.
бел. Чаго вочы не бачуць, аб тым не плачуць.
рус. Чего не знаю, по тому не скучаю. Чего глаз не видит, того и язык не бредит.
фр. Qui rien ne sait de rien ne doute (Кто ничего не знает, ни в чём не сомневается).
англ. What the eye does not see the heart does not grieve over (Что не видит глаз, не расстраивает сердце).
нем. Was ich nicht weiß, macht mich nicht heiß (Чего я не знаю, то не делает меня горячим).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
знос I род. зно́су м.
1. снос;
дом прызна́чаны на з. — дом подлежи́т сно́су;
2. (похищение) уно́с;
3. карт. снос, сброс
знос II, -у м.: зно́су няма́ сно́су нет;
не знаць зно́су — не знать сно́су
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
мочьI несов. магчы́;
◊
мо́жет быть вводн. сл. мо́жа, мо, мо́жа быць;
не мо́жет быть! не мо́жа быць!;
как живёте-мо́жете? як жывяце́-ма́ецеся?;
не моги́! уст. не сме́й!;
не могу́ знать уст. не магу́ знаць.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
определённо нареч.
1. (точно) пэ́ўна, бясспрэ́чна;
определённо знать что-л. пэ́ўна што-не́будзь ве́даць;
э́то ему́ определённо не нра́вилось гэ́та яму́ бясспрэ́чна не падаба́лася;
2. (безусловно) безумо́ўна, бясспрэ́чна, напэ́ўна, абавязко́ва;
мы определённо опозда́ем мы безумо́ўна (напэ́ўна) спо́знімся;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
выда́тна нареч.
1. прекра́сно, замеча́тельно, великоле́пно, превосхо́дно, бесподо́бно, отли́чно;
скрыпа́ч в. гра́е — скрипа́ч прекра́сно (замеча́тельно, великоле́пно, превосхо́дно, бесподо́бно) игра́ет;
2. отли́чно;
в. ве́даць — отли́чно знать;
3. в знач. сущ. школ. отли́чно;
атрыма́ць в. па матэма́тыцы — получи́ть отли́чно по матема́тике
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Ex verbis fatuus, pulsu cognoscitur olla
Дурня пазнаюць па словах, а гаршчок ‒ па ўдару.
Дурака узнают по словам, а горшок по удару.
бел. Відзіш карову спераду, каня ззаду, а дурня з усіх бакоў. Па латках пазнаць скупога, а па смеху дурнога. Знаць пана па халявах.
рус. Осла познаёшь по ушам, а дурака ‒ по словам. Знать сову по перьям, сороку по языку, осла по ушам, медведя по когтям, а дурака по речам. Из пустой клетки ‒ или сыч, или сова; из пустой головы ‒ пустые слова. У дурака дурацкая и речь.
фр. A fol ne faut point de sonnette (Дураку совершенно не нужен звонок).
англ. A bird is known by its note, and a man by his talk (Птицу узнают по песне, а человека ‒ по речам).
нем. Den Esel kennt man an den Ohren, an der Rede den Toren (Осла знают по ушам, по речам ‒ дурака).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
дзе нареч.
1. где;
дзе ты працу́еш? — где ты рабо́таешь?;
там, дзе былі́ непрахо́дныя бало́ты, цвіту́ць сады́ — там, где бы́ли непроходи́мые боло́та, цвету́т сады́;
2. (с частицей толькі) где то́лько;
дзе то́лькі ён не працава́ў! — где то́лько он не рабо́тал!
3. разг. где, где́-нибудь, где́-либо;
ці няма́ дзе свабо́днага ме́сца? — нет ли где (где́-нибудь, где́-либо) свобо́дного ме́ста?;
◊ дзе б там ні было́ — где бы то ни́ было;
дзе́ табе! — куда́ тебе!;
дзе́ там! — куда́ там! не тут-то бы́ло! како́е там!;
дзе́ ўжо! — где уж!, куда́ уж!;
дзе на́ша не прапада́ла — где на́ше не пропада́ло;
дзе цябе́ но́сіць? — безл. где тебя́ но́сит?;
дзе папа́ла — где попа́ло;
не ве́даць, дзе во́чы дзець — не знать, куда́ глаза́ деть;
не ве́даць, дзе дзе́цца — не знать, куда́ дева́ться;
не ве́даць, дзе ру́кі дзець — не знать, куда́ ру́ки деть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)