служы́ць
1. díenen vi; éine Stélle háben (быць на службе);
служы́ць у а́рміі beim Militär díenen;
служы́ць каму-н. j-m (D) díenen; in j-s Dienst stehen*;
служы́ць для чаго-н. zu etw. (D) díenen [gut sein], díenlich sein, ángetan sein, táugen vi; zu etw. (D) gebráucht wérden;
служы́ць кім-н., чым-н. als j-d [etw.] (n) díenen;
служы́ць пры́кладам als Béispiel díenen;
служы́ць зачэ́пкай als Vórwand díenen;
2. царк. den Góttesdienst (áb)halten*; éine Mésse zelebríeren, die Mésse lesen* (у каталіцкай царкве);
3. (пра сабаку) Männchen máchen;
◊
чым магу́ служы́ць? womít kann ich díenen?
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
зака́з м. Bestéllung f -, -en, Áuftrag m -(e)s, -träge;
папярэ́дні зака́з Vórbestellung f;
індывідуа́льны зака́з Éinzelauftrag m;
дава́ць зака́з каму-н. bei j-m Bestéllungen áufgeben*, j-m Áufträge ertéilen;
атрыма́ць зака́з éinen Áuftrag [éine Bestéllung] bekómmen*;
прыня́ць зака́з éinen Áuftrag übernéhmen* [entgégennehmen*, ánnehmen*];
вы́канаць зака́з éinen Áuftrag áusführen [erlédigen];
адмо́віцца ад зака́зу den Áuftrag storníeren;
паступле́нне зака́заў Áuftragseingänge pl;
аддзе́л зака́заў Bestéllabteilung f -, -en;
на зака́з auf Bestéllung;
пашы́ты на зака́з касцю́м Máßanzug m -es, -züge;
па індывідуа́льных зака́зах nach Kúndenwünschen;
зака́з на паку́пку або́ про́даж кашто́ўных папе́раў фін. Áuftrag über Éinkauf óder Verkáuf der Wértpapiere
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
пада́цьII réichen vt;
пада́ць руку́ die Hand réichen [geben*];
пада́ць каму-н. паліто́ j-m in den Mántel hélfen*;
пада́ць на стол áuftragen* vt; servíeren [-´vi:-] vt;
2. (заяву і г. д.) éinreichen vt;
пада́ць ска́ргу éine Beschwérde éinlegen;
пада́ць зая́ўку éinen Ántrag stéllen;
пада́ць ра́парт Méldung erstátten;
3. спарт. (мяч) ángeben* vt; ánstoßen* vt (першая падача); zúgeben* vt, zúspielen vt;
пада́ць го́лас éinen Laut von sich gében*;
пада́ць кама́нду ein Kommándo gében* [ertéilen];
пада́ць ду́мку éinen Gedánken éingeben*;
не пада́ць вы́гляду разм. sich (D) etw. nicht ánmerken lássen*
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
пазы́ка ж. фін., камерц. Ánleihe f -, -n, Dárlehen n -s, -, Dárleihe f -, -n;
беспрацэ́нтная пазы́ка zínslose Ánleihe;
доўгатэрміно́вая пазы́ка lángfristige Ánleihe;
кароткатэрміно́вая пазы́ка kúrzfristige Ánleihe;
працэ́нтная пазы́ка verzínsliche Anleihe; Dárlehen n -s, - (субсідыя);
тэрміно́вая пазы́ка befrístete Ánleihe;
уну́траная пазы́ка Ínlandsanleihe f;
пазы́ка пад ні́зкія працэ́нты Dárlehen zu níedrigem Zínssatz;
вы́пусціць пазы́ку éine Ánleihe heráusgeben*;
аб’яві́ць падпі́ску на пазы́ку éine Ánleihe zur Zéichnung áuflegen;
падпіса́цца на пазы́ку éine Ánleihe zéichnen;
вы́пуск пазы́кі die Áuflage der Ánleihe;
даць каму-н. пазы́ку j-m éine Ánleihe gewähren;
узя́ць у каго-н. пазы́ку bei j-m éine Ánleihe máchen;
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
збіць сов.
1. (ударом сдвинуть) сбить; (заставить упасть — ещё) сшиби́ть;
2. (соединить) скрепи́ть, сбить, сколоти́ть;
3. (с ног) сбить, свали́ть;
4. (сильно отколотить) изби́ть; исколоти́ть;
5. (повредить кожу на пальце, локте и т.п.) ссади́ть;
6. (скривить на сторону) сбить, сверну́ть, свороти́ть; (каблуки — ещё) стопта́ть;
7. (оттеснить) сбить;
з. з пазі́цыі — сбить с пози́ции;
8. (запутать) сбить; соврати́ть;
9. (снизить цену) сбить;
10. (масло) сбить; напа́хтать;
◊ з. го́нар — сбить спесь;
з. з панталы́ку — сбить с панталы́ку; сбить с то́лку;
но́гі з. — но́ги отби́ть;
з. з даро́гі — сбить с пути́;
з. на го́ркі я́блык — изби́ть до полусме́рти;
з. пы́ху — (каму) сба́вить спе́си (кому)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
папа́сці сов.
1. (в цель) попа́сть, угоди́ть;
2. (куда-л.) попа́сть;
п. на даро́гу — попа́сть на доро́гу;
п. на ве́чар — попа́сть на ве́чер;
п. пад суд — попа́сть под суд;
п. ў бяду́ — попа́сть в беду́;
3. (внутрь чего-л.) попа́сть; прони́кнуть;
4. безл., разг. (о наказании) попа́сть, доста́ться, влете́ть, нагоре́ть;
яму́ здо́рава папа́ла — ему́ здо́рово попа́ло (доста́лось, влете́ло, нагоре́ло);
◊ як папа́ла — как попа́ло;
дзе папа́ла — где попа́ло;
каму́ папа́ла — кому́ попа́ло;
хто як папа́ла — кто во что гора́зд;
п. па́льцам у не́ба — попа́сть па́льцем в не́бо;
п. ў (са́мую) кро́пку — попа́сть в (са́мую) то́чку;
ляйчы́на пад хвост папа́ла — вожжа́ под хвост попа́ла
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
уве́сці сов.
1. в разн. знач. ввести́;
у. каня́ ў хлеў — ввести́ ло́шадь в хлев;
у. ў сям’ю́ — ввести́ в семью́;
у. глюко́зу — ввести́ глюко́зу;
2. (установить, завести) ввести́; учреди́ть;
у. дзяжу́рства — ввести́ (учреди́ть) дежу́рство;
3. (познакомить с чем-л.) посвяти́ть;
у. ў свае́ пла́ны — посвяти́ть в свои́ пла́ны;
4. (сделать употребляемым или действующим) ввести́;
у. мяч у гульню́ — ввести́ мяч в игру́;
у. ў дзе́янне — ввести́ в де́йствие;
◊ у. ў курс — (чаго) ввести́ в курс (чего);
у. ў зман — ввести́ в обма́н;
у. ў злосць — разозли́ть;
у. ў ву́шы — (каму) подсказа́ть (кому), надоу́мить (кого);
у. ў строй — ввести́ в строй
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
отвести́ сов.
1. (куда-л.) заве́сці, мног. пазаво́дзіць;
отвести́ ло́шадь в коню́шню заве́сці каня́ ў ста́йню;
2. (на некоторое расстояние) адве́сці, мног. паадво́дзіць;
отвести́ ста́до от доро́ги адве́сці ста́так ад даро́гі;
3. (направить в сторону) адве́сці; (отклонить) адхілі́ць;
отвести́ уда́р адве́сці (адхілі́ць) уда́р;
отвести́ глаза́ адве́сці во́чы;
отвести́ ру́ку адве́сці руку́;
4. перен. (отклонить, отвергнуть) адхілі́ць, мног. паадхіля́ць, адве́сці, мног. паадво́дзіць;
отвести́ кандидату́ру адхілі́ць (адве́сці) кандыдату́ру;
5. (назначить) адве́сці, мног. паадво́дзіць;
отвести́ кварти́ры войска́м адве́сці кватэ́ры во́йскам;
6. (отсадить) сад. адве́сці;
◊
отвести́ ду́шу адве́сці душу́;
отвести́ глаза́ (кому-л.) адве́сці во́чы (каму-небудзь).
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
сде́лать сов., в разн. знач. зрабі́ць, мног. парабі́ць;
сде́лать движе́ние руко́й зрабі́ць рух руко́й;
сде́лать всю рабо́ту зрабі́ць (парабі́ць) усю́ рабо́ту;
сде́лать кого́-л. свои́м помо́щником зрабі́ць каго́-не́будзь сваі́м памо́чнікам;
сде́лать газе́ту зрабі́ць газе́ту;
колесо́ сде́лало сто оборо́тов ко́ла зрабі́ла сто абаро́таў;
сде́лать обзо́р зрабі́ць агля́д;
сде́лать оши́бку зрабі́ць памы́лку;
сде́лать отчёт зрабі́ць справазда́чу;
сде́лать вы́говор зрабі́ць вымо́ву;
сде́лать добро́ кому́-л. зрабі́ць дабро́ каму́-не́будзь;
сде́лать набе́г зрабі́ць набе́г;
сде́лать (сотвори́ть) чу́до зрабі́ць цуд;
сде́лать глу́пость зрабі́ць глу́пства;
◊
сде́лай(те) одолже́ние зрабі́(це) ла́ску;
де́ло сде́лано спра́ва зро́блена;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пря́мо нареч.
1. пра́ма; (ровно) ро́ўна; (в прямом направлении) про́ста;
иди́те пря́мо на ту берёзу ідзі́це про́ста на ту́ю бяро́зу;
держа́ться пря́мо трыма́цца пра́ма (ро́ўна);
2. (непосредственно) про́ста, непасрэ́дна; (сразу) адра́зу;
начнём пря́мо с де́ла пачнём про́ста (адра́зу) са спра́вы;
3. (откровенно) про́ста, адкры́та, шчы́ра;
бу́дем говори́ть пря́мо бу́дзем гавары́ць про́ста (адкры́та, шчы́ра);
смотре́ть пря́мо в глаза́ кому́-л. глядзе́ць про́ста (адкры́та) у во́чы каму́-не́будзь;
4. (в знач. усилительного слова: истинно, подлинно, действительно) про́ста, про́ста-такі́;
он пря́мо геро́й ён про́ста геро́й;
пря́мо необходи́мо э́то сде́лать про́ста (про́ста-такі́) трэ́ба гэ́та зрабі́ць.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)