касі́ць I несов.
1. прям., перен. коси́ть;
к. траву́ — коси́ть траву́;
ку́лі касі́лі людзе́й — пу́ли коси́ли люде́й;
2. (о болезни) сва́ливать, вали́ть, коси́ть;
◊ саба́кам се́на к. — в не́тях (не́тех) быть (обрета́ться и т.п.); скрыва́ться (главным образом от семьи);
хоць касо́ю касі́ — хоть косо́й коси́
касі́ць II несов.
1. (придавать чему-л. косое положение) коси́ть, перека́шивать;
2. (глазами) коси́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
се́на ср. се́но;
◊ (як) саба́ка на се́не — (как) соба́ка на се́не;
саба́кам с. касі́ць — в не́тях быть (обрета́ться и т.п.), скрыва́ться (главным образом от семьи);
як іго́лка ў сто́зе с. — как иго́лка в стогу́ се́на;
ко́замі с. траві́ць — не в коня́ корм; зря переводи́ть добро́;
і с. цэ́лае і ко́зы сы́тыя — погов. и о́вцы це́лы и во́лки сы́ты
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Qui mittit stultum, differt sua commoda multum
Хто пасылае дурня, той церпіць шмат няўдач.
Кто посылает глупца, тот терпит много неудач.
бел. Вінавата галава, куды ногі вяла. Пашлі дурнога, а за ім другога. Пашлі дурака па быка, дык ён цёлку прывядзе.
рус. Пошли дурного, а за ним другого. Умного пошли ‒ одно слово скажи; дурака пошли ‒ три скажи да и сам за ним пойди. Дурака пошли по ложку, а он тащит кошку. Дурака пошли да сам следом иди.
фр. Ne fais pas d’un fou un messager (Не делай вестника из глупца). Qui fol envoie fol attend (Кто глупца отправляет, тот глупца и ожидает).
англ. To be a fool for one’s pains (Быть глупцом ‒ напрасно трудиться).
нем. Mit einen Narren ist kein Kind zu taufen (С дураком не окрестишь ребёнка).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
In caelum exspuis
Пляваць у неба (г. зн. ставіць сябе пад небяспеку быць самому ж апляваным).
Плевать в небо (т. е. подвергать себя опасности быть самому же оплёванным).
бел. Не плюй супраць ветру. Проці вады не паплывеш. Не плюй у вадзіцу, бо давядзецца напіцца. Не плюй у калодзезь: згадзіцца вады напіцца. Не плюй проці ветру ‒ усе пырскі будуць твае.
рус. Кверху плевать ‒ свою бороду заплевать. Выше носа плюнешь, себя запачкаешь. Вверх не плюй: себя пожалей. Плевать против ветра.
фр. Qui crache en l’air reçoit le crachat sur soi (Кто плюёт в воздух, получает плевок на себя).
англ. Don’t foul the well, you may need its waters (He плюй в колодец: пригодится воды напиться).
нем. Spucke nicht nach oben, du ziehst den Kürzeren (Не плюй вверх, останешься в проигрыше).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Nec ad caelum nec ad terram pertinere (Petronius)
Не мець адносін ні да неба, ні да зямлі.
Не иметь отношения ни к небу, ни к земле.
бел. І ад сяла не адстаў, і да горада не прыстаў. Ні к сялу ні к гораду. Ні да вока ні да бока.
рус. Ни к селу ни к городу. Ни складу ни ладу. Ни то ни сё. Ни пришей ни пристегни. Ни сук, ни крюк, ни каракуля. Ни в хомут ни в шлейку. Ни богу свеча ни чёрту кочерга. Ни в дышло ни в оглоблю.
фр. Sans rime ni raison (Ни рифмы, ни здравого смысла).
англ. Neither to hap nor to wynd (Ни туда ни сюда).
нем. Weder gehauen noch gestochen (Ни порублено ни поколото). Fehl am Platze sein (Быть не к месту).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
внима́ние ср., в разн. знач. ува́га, -гі ж.;
◊
по́льзоваться внима́нием карыста́цца ува́гай;
оказа́ть внима́ние аказа́ць ува́гу;
быть в це́нтре внима́ния быць у цэ́нтры ўва́гі;
обраща́ть внима́ние звярта́ць ува́гу;
принима́ть во внима́ние браць пад ува́гу (на ўва́гу), зважа́ць на;
оста́вить без внима́ния пакі́нуць без ува́гі;
уделя́ть внима́ние аддава́ць (удзяля́ць) ува́гу;
привле́чь внима́ние прыцягну́ць ува́гу;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
кра́йность
1. кра́йнасць, -ці ж.;
переходи́ть из одно́й кра́йности в другу́ю перахо́дзіць з адно́й кра́йнасці ў і́ншую;
кра́йности схо́дятся кра́йнасці сыхо́дзяцца;
впада́ть в кра́йность упада́ць у кра́йнасць;
до кра́йности да кра́йнасці;
в кра́йности у кра́йнім вы́падку;
2. (тяжёлое положение) ця́жкае стано́вішча; (беда) бяда́, -ды́ ж.;
быть в кра́йности быць у ця́жкім стано́вішчы.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
уткну́ться разг.
1. (уткнувшись, погрузиться во что-л.) уткну́цца; (спрятаться во что-л.) схава́ць (што ў што);
уткну́ться голово́й в поду́шку уткну́цца галаво́й у паду́шку, схава́ць галаву́ ў паду́шку;
2. (натолкнуться на что-л.) упе́рціся;
3. перен. (сосредоточиться на чём-л., быть поглощённым чем-л.) уткну́цца;
уткну́ться в кни́гу уткну́цца ў кні́гу.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
хлопота́ть несов.
1. (быть в хлопотах) быць у кло́паце, мець кло́пат; (стараться) стара́цца, увіха́цца; (суетиться) мітусі́цца, бе́гаць, круці́цца;
он це́лый день всё хлопо́чет ён цэ́лы дзень усё ў кло́паце;
она́ хлопота́ла на ку́хне яна́ ўвіха́лася на ку́хні;
пчела́ хлопо́чет вокру́г цветка́ пчала́ ўвіха́ецца (кру́ціцца) каля́ кве́ткі;
2. (заботиться) клапаці́цца;
3. (ходатайствовать) прасі́ць, хада́йнічаць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Garrulus esse cave: qui garrit, ineptus habetur
Сцеражыся быць балбатлівым: хто меле языком, той лічыцца неразумным.
Остерегайся быть болтливым: кто болтает, тот считается глупым.
бел. Не ўсё тое казаць, што на рот лезе. Меней гаварыць ‒ сабе ўрадзіць. 3 языковага мліва мука негадзіва.
рус. Держи язык за зубами/на привязи/за замком. Ешь пирог с грибами, а держи язык за зубами. Большое вяканье доводит до бяканья. Слушай больше, а говори меньше.
фр. Fol semble sage quand il se tait (Дурак кажется умнее, когда он молчит). Tenir sa langue au chaud (Держать язык в тепле).
англ. Keep your mouth shut and your eyes open (Держи рот закрытым, а глаза открытыми). A still tongue makes a wise head (Спокойный язык делает мудрой голову).
нем. Den Schnabel halten (Держать рот/клюв). Die Zunge im Zaum halten (Держать язык в узде).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)