інжы́р м.
1. (род. інжы́ра) (дерево) инжи́р, смоко́вница ж., фи́говое де́рево;
2. собир. (род. інжы́ру) (плоды) инжи́р, смо́ква ж., ви́нная я́года, фи́га ж.
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Omnes homines aequales sunt
Усе людзі аднолькавыя.
Все люди одинаковы.
бел. Адзін ‒ васемнаццаць, а другі ‒ без двух дваццаць. Адным мірам мазаны. Што ўсяму міру, тое і бабінаму сыну. Сонца свеціць усім роўна.
рус. И за синим морем горох не под печью сеют. Одним ми ром мазаны. Одного поля ягода.
фр. Tous les hommes sont pétris de la même argile (Все люди созданы из одной и той же глины).
англ. All are tarred with the same brush (Одной кистью мечены).
нем. Überall bäckt man das Brot im Ofen (Везде пекут хлеб в печи).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
малі́на ж.
1. (одна ягода малины) мали́нина, мали́нка;
2. (горячий отвар и варенье) мали́на;
паі́ць ~най — пои́ть мали́ной;
◊ не жыццё, а м. — погов. не жизнь (не житьё), а мали́на
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Cogitato quàm longa sit hiems
Думай наперад, якая працяглая зіма.
Думай наперёд, как продолжительна зима.
бел. Кінь за сабою ‒ знойдзеш перад сабою. Што летам збярэцца, тое падбярэцца. Як прыйшоў Спас ‒ бяры рукавіцы ў запас. Кінь хлеб-соль назад, а ён наперадзе апынецца. Лета ‒ прыпасіха, зіма ‒ прыбярыха. Кінь перад сабою, убачыш за сабою.
рус. Едешь на день, бери хлеба на неделю. Пришёл Спас ‒ держи рукавички про запас. Готовь летом сани, а зимой телегу. Готовь сани с весны, а колёса с осени. Чем глубже семя схоронится, тем лучше уродится. Готовь квас на зимний Спас. И зимой будет ягода, коль заготовить загодя.
фр. L’hiver mange le printemps, l’été et l’automne (Зима съедает весну, лето и осень).
англ. Keep something for a rainy day (Береги что-то на дождливый день).
нем. Was der Sommer beschert, der Winter verzehrt (Что дарит лето, зима поглощает/потребляет).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
фі́га I ж.
1. (дерево) фи́га;
2. (плод этого дерева) фи́га, инжи́р м., ви́нная я́года
фі́га II ж., разг. ку́киш м., шиш м., фи́га, ду́ля;
◊ паказа́ць (вы́ставіць) фі́гу — показа́ть фи́гу (ку́киш, шиш, ду́лю);
ф. з ма́слам, ф. на тале́рцы — ку́киш (фи́га) с ма́слом;
фі́гай но́са не даста́ць — фи́гой но́са не доста́ть;
глядзі́ць у кні́гу, а ба́чыць фі́гу — погов. смо́трит в кни́гу, а ви́дит фи́гу
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
по́ле ср.
1. (пространство земли) по́ле, -ля ср.; (клин) пале́так, -тка м.;
ржано́е по́ле жы́тні пале́так;
ледяно́е по́ле ледзяно́е по́ле;
2. (охота) палява́нне, -ння ср.; (добыча) здабы́ча, -чы ж.;
отъе́зжее по́ле охотн. ад’язно́е палява́нне;
с по́лем! са здабы́чай!;
3. в др. знач. по́ле, -ля ср.;
поля́ кни́ги палі́ кні́гі;
поля́ шля́пы палі́ капелюша́;
силово́е по́ле физ. сілаво́е по́ле;
спорти́вное по́ле спарты́ўнае по́ле;
по́ле щита́ (в геральдике) по́ле шчыта́;
◊
в по́ле зре́ния у по́лі зро́ку;
широ́кое по́ле де́ятельности шыро́кае по́ле дзе́йнасці;
одного́ по́ля я́года з аднаго́ гнязда́ пту́шкі; з аднаго́ бало́та чэ́рці;
ищи́ в по́ле ве́тра даганя́й ве́тру ў по́лі;
по́ле би́твы (бра́ни) по́ле бі́твы;
по́ле сме́рти уст., поэт. по́ле сме́рці.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)