Ubi dolet, ibi manus adhibemus

Дзе баліць, туды рукі цягнем.

Где болит, туда руки протягиваем.

бел. Дзе баліць, там ручка, а дзе міла, там вочка. Дзе свярбіць, там і чэшуць. Язык заўсёды трэцца аб хворы зуб.

рус. Где мило, там глаза, где больно, там рука. Где зудит, там и чешут. Где мило, там глядь да глядь, где больно, там хвать да хвать.

фр. La langue va où la dent fait mal (Язык идёт туда, где болит зуб).

англ. Don’t take your harp to the party (He бери свою арфу на вечеринку, т. е. не отягощай других своими проблемами).

нем. Wo der Schmerz ist, da ist auch die Hand (Где боль, там также и рука).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

копы́то ср. капы́т, -та́ м.;

куда́ конь с копы́том, туда́ и рак с клешнёй куды́ конь з капыто́м, туды́ і рак з клю́шняй;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

дзе́сяць де́сять;

за ~ццю́ замка́мі — за десятью́ замка́ми;

ні ў пяць ні ў дз. — ни туда́ ни сюда́; ни так ни э́так

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

запыта́ць сов.

1. спроси́ть;

а́й, як туды́ прайсці́ — спроси́, как туда́ пройти́;

2. (сделать запрос) запроси́ть;

з. меркава́нне рэда́кцыі — запроси́ть мне́ние реда́кции

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

сяк-та́к разг.

1. нареч. ко́е-ка́к, кой-ка́к;

ён сяк-та́к пераплы́ў раку́ — он ко́е-ка́к (кой-ка́к) переплы́л ре́ку;

2. в знач. сказ. (терпимо, сносно) так-ся́к; туда́-сюда́; куда́ ни шло́;

ну гэ́та яшчэ́ сяк-та́к — ну э́то ещё так-ся́к (туда́-сюда́, куда́ ни шло́)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Irretit muscas, transmittit aranea vespas

Павуціна ловіць мух і прапускае восаў.

Паутина ловит мух и пропускает ос.

бел. Каму за шутку прымуць, а другому за тое шкуру знімуць.

рус. Закон, что паутина: шмель проскочит, а муха увязнет. Закон ‒ дышло, куда хочешь, туда и воротишь.

фр. Où la guêpe a passé le moucheron demeure (Где оса прошла, там задержится мошка).

англ. Laws catch flies, and let the hornets go (Законы ловят мух, но упускают шмелей).

нем. Kein Gesetz, es find’t sein Loch (Всякий закон находит свою дыру). Gesetze haben weite Maschen (Законы имеют широкие отверстия/петли).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Quod clausum in pectore, hoc in lingua promptum habeo

Што ўтоена на сэрцы, тое відавочна маю на языку.

Что скрыто на сердце, то явно имею на языке.

бел. У каго баліць, той і крычыць. Што каму рупіць, той тое і жупіць. Што баліць, пра тое і буду гаварыць.

рус. Что на уме, то и на языке. Что у кого болит, тот о том и говорит. Что кому требит, тот то и теребит.

фр. Avoir le cœur sur la main (Иметь сердце на руке). La langue va ou la dent fait mal (Язык идёт туда, где болит зуб).

англ. Don’t take your harp to the party (He ходи co своей арфой на вечеринку).

нем. Das Herz auf der Zunge haben (Иметь сердце на языке).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Nec ad caelum nec ad terram pertinere (Petronius)

Не мець адносін ні да неба, ні да зямлі.

Не иметь отношения ни к небу, ни к земле.

бел. І ад сяла не адстаў, і да горада не прыстаў. Ні к сялу ні к гораду. Ні да вока ні да бока.

рус. Ни к селу ни к городу. Ни складу ни ладу. Ни то ни сё. Ни пришей ни пристегни. Ни сук, ни крюк, ни каракуля. Ни в хомут ни в шлейку. Ни богу свеча ни чёрту кочерга. Ни в дышло ни в оглоблю.

фр. Sans rime ni raison (Ни рифмы, ни здравого смысла).

англ. Neither to hap nor to wynd (Ни туда ни сюда).

нем. Weder gehauen noch gestochen (Ни порублено ни поколото). Fehl am Platze sein (Быть не к месту).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

знасі́ць I сов.

1. (в одно место) снести́; (тяжёлые предметы — ещё) стаска́ть, стащи́ть;

2. (одежду и т.п.) износи́ть, сноси́ть; истрепа́ть;

не з. галавы́ — (каму) не сноси́ть головы́ (кому)

знасі́ць II сов. (туда и обратно) снести́;

з. дзіця́ ў дзіця́чы сад — снести́ ребёнка в де́тский сад

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

зганя́ць I несов.

1. в разн. знач. сгоня́ть;

2. разг. (пыль и т.п.) обма́хивать;

3. разг. (уводить) угоня́ть;

4. (кору и т.п.) сдира́ть;

5. (ранить) сса́живать;

1-5 см. сагна́ць

зганя́ць II сов., разг. (туда и обратно) сгоня́ть;

з. машы́ну ў го́рад — сгоня́ть маши́ну в го́род

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)