Sano non paret dolor, aegro quantus amaret
Здаровы не адчувае болю, які ўласцівы хвораму.
Здоровый не испытывает боли, которая свойственна больному.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sano non paret dolor, aegro quantus amaret
Здаровы не адчувае болю, які ўласцівы хвораму.
Здоровый не испытывает боли, которая свойственна больному.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
це́ла
○ іншаро́днае ц. — иноро́дное те́ло;
◊ трыма́ць у чо́рным ~ле — держа́ть в чёрном те́ле;
душо́й і ~лам — душо́й и те́лом;
(быць) у ~ле — (быть) в те́ле;
спа́сці з ц. — исхуда́ть;
свяці́ць го́лым ~лам — ходи́ть в лохмо́тьях;
свая́ кашу́ля бліжэ́й да ц. —
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Omnis sibi malle melius esse quam alteri
Кожны сябе любіць больш, чым другога.
Каждый себя любит больше, чем другого.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sal patriae pluris faciendus, quam hospitis mensa
Родную соль варта цаніць больш, чым чужы абед.
Родную соль следует ценить больше, чем чужой обед.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Cuilibet fatuo placet sua clava
Кожнаму дурню свой кій падабаецца.
Каждому дураку
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Nil magis amat cupiditas, quam quod non licet
Жаданне і страсць нічога не любіць больш, чым тое, што забаронена.
Страсть ничего не любит больше, чем то, что запрещено.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Malum nullum est sine aliquo bono
Не бывае ліха без якогасьці дабра.
Не бывает худа без какого-либо добра.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
свой
своё
свои́ (родственники, близкие люди) свае́;
бере́чь своё берагчы́ сваё;
◊
сам не свой сам не свой;
умере́ть свое́й сме́ртью паме́рці сваёй сме́рцю;
по-сво́ему па-сво́йму;
не в своём уме́ не пры сваі́м ро́зуме;
на свои́х двои́х
на свои́х хлеба́х на сваі́м хле́бе;
не свои́м го́лосом не сваі́м го́ласам;
называ́ть ве́щи свои́ми имена́ми называ́ць рэ́чы сваі́мі імёнамі;
свои́м умо́м сваі́м ро́зумам (о́думам);
свои́х не узна́ешь сваі́х не пазна́еш;
свой арши́н свая́ ме́рка;
свой брат свой брат;
свое́й (со́бственной) руко́й сваёй (ула́снай) руко́й;
стоя́ть на своём стая́ць на сваі́м;
на свой вкус на свой густ;
своего́ ро́да свайго́ ро́ду;
бере́чь свою́ шку́ру берагчы́ сваю́ шку́ру;
дойти́ свои́м умо́м дайсці́ сваёй галаво́й (сваі́м ро́зумам);
на свою́ го́лову на сваю́ галаву́;
ви́деть свои́ми глаза́ми ба́чыць на свае́ во́чы;
свои́ми труда́ми (труда́ми свои́х рук) сваёй пра́цай (сваі́мі мазаля́мі);
свои́ соображе́ния свае́ меркава́нні;
не ве́рить свои́м глаза́м не ве́рыць сваі́м вача́м;
свое́й осо́бой сваёй асо́бай;
свои́м поря́дком сваі́м пара́дкам;
в своё вре́мя у свой час;
в свою́ о́чередь у сваю́ чаргу́;
всему́ своё вре́мя усяму́ свой час;
на свой мане́р на свой мане́р (капы́л);
в своё удово́льствие ≅ як душа́ жада́е, са здавальне́ннем;
на свой страх и риск на сваю́ адка́знасць;
на своём ме́сте на сваі́м ме́сцы;
идти́ свое́й доро́гой ісці́ сваёй даро́гай;
поста́вить на своё ме́сто (кого) паста́віць на сваё ме́сца (каго);
быть не в свое́й таре́лке быць не ў сваёй тале́рцы;
оста́ться при свои́х заста́цца пры сваі́х;
не в свои́ са́ни сесть не ў свае́ са́ні се́сці;
ма́стер своего́ де́ла ма́йстар сваёй спра́вы;
ка́ждому своё ко́жнаму сваё;
тверди́ть своё дзяўбці́ сваё;
свои́ лю́ди — сочтёмся
в своём до́ме и сте́ны помога́ют
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
De gustibus (et coloribus) non est disputandum
Пра густы (і колер) не варта спрачацца.
О вкусах (и цвете) не следует спорить.
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
свой,
1.
2.
◊ на сваі́м хле́бе — на свои́х хлеба́х;
не пры сваі́м ро́зуме — не в своём уме́;
не сваі́м го́ласам (крыча́ць) — не свои́м го́лосом (крича́ть);
сам не с. — сам не свой;
с. хло́пец — свой па́рень;
с. чалаве́к — свой челове́к;
с. брат — свой брат;
сваі́м аду́мам — свои́м умо́м; как взду́мается;
сваі́мі сі́ламі — свои́ми си́лами;
сваі́м хо́дам — свои́м хо́дом;
сваі́м судо́м — свое́й вла́стью;
у с. час — в своё вре́мя;
ісці́ сваёй даро́гай — идти́ свое́й доро́гой (свои́м путём);
свая́ кашу́ля бліжэ́й да це́ла —
свая́ кроў —
свая́ ме́рка — свой арши́н;
свая́ рука́ —
сваёй руко́й — свое́й руко́й;
дайсці́ сваёй галаво́й — дойти́ свои́м умо́м;
на сваю́ галаву́ — на свою́ го́лову;
называ́ць рэ́чы сваі́мі імёнамі — называ́ть ве́щи свои́ми имена́ми;
на свае́ во́чы ба́чыць — свои́ми глаза́ми ви́деть;
на сваі́х дваі́х —
зарабі́ць сваі́м мазалём — зарабо́тать свои́м трудо́м;
сваі́м гарбо́м — свои́м горбо́м;
сваі́х не пазна́еш — свои́х не узна́ешь;
не ве́рыць сваі́м вача́м (вуша́м) — не ве́рить свои́м глаза́м (уша́м);
ко́жнаму сваё — ка́ждому своё;
трыма́ць сваё наўме́ — име́ть за́днюю мысль;
на сваю́ шы́ю — на свою́ ше́ю;
дрыжа́ць за сваю́ шку́ру — дрожа́ть за свою́ шку́ру;
ратава́ць сваю́ шку́ру — спаса́ть свою́ шку́ру;
глядзе́ць са сваёй звані́цы — смотре́ть со свое́й колоко́льни;
ме́раць на свой капы́л — ме́рить на свой арши́н;
гнуць сваю́ лі́нію — гнуть свою́ ли́нию;
уткну́ць свой нос — су́нуть свой нос;
на свой страх — на свой страх;
на сваю́ адка́знасць — на свою́ отве́тственность, на свой страх и риск;
на сваі́м ме́сцы — на своём ме́сте;
паставі́ць на (сваё) ме́сца — (каго) поста́вить на (своё) ме́сто (кого);
не ў сваёй тале́рцы — не в свое́й таре́лке;
пры сваі́х інтарэ́сах — при свои́х интере́сах;
не ба́чыць дале́й свайго́ но́са — да́льше своего́ но́са не ви́деть;
ве́даць як свае́ пяць па́льцаў — знать как свои́ пять па́льцев;
гаспада́р свайго́ сло́ва — хозя́ин своего́ сло́ва;
сказа́ць сваё сло́ва — сказа́ть своё сло́во;
ма́йстар сваёй спра́вы — ма́стер своего́ де́ла;
дзяўбці́ сваё — тверди́ть своё;
сваі́мі сло́вамі — свои́ми слова́ми;
сваі́м пара́дкам — свои́м поря́дком, свои́м чередо́м;
у сваю́ чаргу́ — в свою́ о́чередь;
замыка́цца ў сваёй шкарлу́піне — замыка́ться в свое́й скорлупе́;
вары́цца ў сваі́м саку́ — вари́ться в со́бственном (своём) соку́;
стая́ць на сваі́х нага́х — стоя́ть на свои́х нога́х;
перарабі́ць на свой лад — переде́лать на свой лад;
паста́віць на сваі́м — поста́вить на своём;
стая́ць на сваі́м — стоя́ть на своём;
пра́віць сваё — упо́рствовать, стоя́ть на своём;
сваёй асо́бай — со́бственной персо́ной;
гаспада́р свайго́ лёсу — хозя́ин свое́й судьбы́;
не ба́чыць як сваі́х вушэ́й — не ви́деть как свои́х уше́й;
уваткну́ць свае́ тры гро́шы — су́нуть свой нос;
не ў свае́ са́ні не садзі́ся —
свая́ рука́ ўлады́ка —
свая́ ха́тка — ро́дная ма́тка —
у сваёй ха́це і сце́ны памага́юць —
поп сваё, а чорт сваё —
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)