плоша́ть несов.

1. (делать оплошность) разг. рабі́ць про́мах; памыля́цца; (уступать в чём-л.) паддава́цца;

не плоша́й! не рабі́ про́маху!, не памыля́йся!, не паддава́йся!;

2. (становиться хуже) прост. станаві́цца го́ршым, слабе́ць.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)

отхва́тывать несов.

1. (отдёргивать) уст. адхо́пліваць;

2. (отрезать) разг. адхо́пліваць, адраза́ць, адрэ́зваць; (отрезать большой кусок) адкаве́льваць, адкро́йваць;

3. (быстро, ловко что-л. делать) прост. смалі́ць;

4. (приобретать, доставать) прост. адхо́пліваць;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)

слон слон, род. слана́ м.;

де́лать из му́хи слона́ погов. з му́хі вала́ рабі́ць; з ве́тру вяро́ўку віць; ба́йка з камара́ вы́расце на вала́;

слона́ не приме́тить слана́ не заўва́жыць;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)

гаці́ць несов.

1. гати́ть; де́лать гать;

2. (перегораживать поперёк) запружа́ть, запру́живать;

3. перен. нерасчётливо тра́тить;

хоць гаць гаці́ — хоть пруд пруди́;

г. у про́рву — бу́хать как в бездо́нную бо́чку

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)

абдзіра́ць несов.

1. (снимать кору, оболочку, обивку и т.п.) обдира́ть;

2. (делать царапины) цара́пать;

3. (очищать от костры) очёсывать; см. абадра́ць 3;

4. разг. (отнимать всё, разорять) обдира́ть, обира́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)

дуры́ць несов.

1. (опьянять) одуря́ть, дурма́нить;

пах кве́так ду́рыць галаву́ — за́пах цвето́в дурма́нит го́лову;

2. разг. моро́чить; дура́чить;

не дуры́ галавы́ — не моро́чь го́лову;

3. (делать глупости) дури́ть, глупи́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)

жа́рить несов.

1. (готовить для еды) пячы́; (мясо) сма́жыць; (сало) сква́рыць; (кофе, семечки и т. п.) пра́жыць, прэ́гчы;

2. (жечь, палить) палі́ць, пячы́;

3. (азартно что-л. делать) прост. жа́рыць; смалі́ць;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)

отка́лыватьI несов.

1. (отделять ударом) адко́лваць; (лучину, щепку) адшчэ́пліваць, адшчапля́ць;

2. (делать или говорить что-л. неожиданное) прост. рэ́заць;

3. перен. адко́лваць; см. отколо́тьI;

отка́лывать шту́ки вырабля́ць (урэ́зваць) шту́кі.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)

Uncum se praebet, quod curvum crescere debet

Робіцца крывым тое, што расце крыва.

Становится кривым то, что растёт криво.

бел. Які хто змоладу, такі і ў старасці. Калі ўрадзіўся з крывымі нагамі, то ўжо ніхто іх не выправіць. Калі ўрадзіўся з лысінай, то з лысінай і памрэ.

рус. Кривая ветка прямой не станет. К чему в молодости привыкнешь, то в старости будешь делать. Каков в колы бельке, таков и в могилу. Каков чёрт от люльки, таков и в могилку.

фр. Bois tortu ne se redresse pas (Кривое дерево не выпрямляется).

англ. Nature is stronger than rearing (Природа сильнее воспитания). Though you cast out nature with a fork it will return (Гони природу хоть вилами, она вернётся).

нем. Jung gewohnt, alt getan (В молодости привык, в старости сделал).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Superflua non nocent

Залішняе не шкодзіць.

Излишнее не вредит.

бел. Кашу маслам не сапсуеш. Ад прыбытку галава не баліць. Ад прыбытку няма бяды.

рус. Кашу маслом не испортишь. Лишняя денежка карману не тягость. Лишнее ремесло за плечами не висит. Лишний раз польёшь ‒ больше овощей соберёшь. Лишний ум не по меха. Лишняя деньга не продерёт кармана.

фр. Abondance de biens ne nuit pas (Избыток добра ‒ не вредит). Ce qui abonde ne vicie pas (Что в избытке, то не повредит).

англ. Store is no sore (Запас не беда).

нем. Des Guten kann man nicht genug tun (Хорошего можно делать много). Butter verdirbt keine Kost (Масло не портит пищи). Halt Maß im Salzen, doch nicht im Schmalzen (Знай меру в соли, но не в смальце).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)