сон I (род. сну) м., в разн. знач. сон; (то, что снится — ещё) сновиде́ние ср.;
мяне́ агарну́ў с. — меня́ объя́л сон;
сніць стра́шны с. — ви́деть стра́шный сон;
прыро́да абудзі́лася ад сну — приро́да пробуди́лась ото сна;
гэ́та то́лькі с. — э́то то́лько сон;
○ летаргі́чны с. — летарги́ческий сон;
◊ прые́мнага сну — прия́тного сна;
засну́ць (спаць) ве́чным сном — засну́ть (спать) ве́чным сном;
як праз с. — как сквозь сон;
сну ні ў адны́м во́ку — сна ни в одно́м глазу́;
як у сне — как во сне;
наганя́ць с. — нагоня́ть сон;
вы́біцца са сну — потеря́ть сон;
спаць мёртвым сном — спать мёртвым сном;
і (у сне) не сні́лася — и (во сне) не сни́лось;
с. спра́ўдзіўся — сон в ру́ку;
спаць сном пра́ведніка — спать сном пра́ведника;
спаць непрабу́дным сном — спать непробу́дным сном;
спаць (засну́ць) апо́шнім сном — спать (засну́ть, усну́ть) после́дним сном;
сагна́ць с. — вздремну́ть, прикорну́ть
сон II (род. со́ну) м., бот. сон-трава́ ж., простре́л