начле́г, -гу м.
1. ночле́г;
спыні́цца на н. — останови́ться на ночле́г;
2. ночно́е ср.;
е́хаць на н. — е́хать в ночно́е
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пераса́дка ж., в разн. знач. переса́дка;
п. раслі́н — переса́дка расте́ний;
е́хаць без ~кі — е́хать без переса́дки;
п. ны́рак — переса́дка по́чек
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Е́хаць (ТСБМ). Рус. ехать, укр. їхати, балг. яхам, серб.-харв. ја̏хати, славен. jȃhati, чэш. jeti, польск. jechać, в.-луж. jěć, н.-луж. jěś. Як аб гэтым сведчаць чэш. jeti, в.-луж. jěć, н.-луж. jěś, першаснай формай для прасл. з’яўляецца jěti/jati, якая дакладна адпавядае літ. jóti, лат. jât ’ехаць вярхом’. Іншыя індаеўрапейскія паралелі: ст.-інд. yāti ’ісці, ехаць’, ст.-іран. уāitі, хец. ііа ’ісці’. Слав. формы з x‑пашырэннем (jěxati/jaxati) адпавядаюць ітэратыўным утварэнням (Махэк₂, 221; Ваян, III, 332; Трубачоў, 6, 169–171).
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
дамо́віцца сов. договори́ться; (заключить условие — ещё) усло́виться, уговори́ться, сговори́ться;
д. аб сустрэ́чы — договори́ться о встре́че;
д. е́хаць ра́зам — усло́виться (уговори́ться, сговори́ться) е́хать вме́сте
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
разду́мывать несов.
1. пераду́мваць;
разду́мывать е́хать в о́тпуск пераду́мваць е́хаць у адпачы́нак;
2. ду́маць, разважа́ць; разду́мваць;
разду́мывать о бу́дущем разважа́ць (разду́мваць) пра бу́дучае.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пама́лу нареч.
1. (не торопясь) ме́дленно, пома́лу;
е́хаць п. — е́хать ме́дленно;
2. (постепенно) понемно́гу, и́сподволь, ма́ло-пома́лу;
3. осторо́жно;
п., не ўпадзі́! — осторо́жно, не упади́!
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
In silvam ligna ferre
Насіць дровы ў лес.
Носить дрова в лес.
бел. У лес дровы не возяць, а ў калодзезь ваду не льюць. У крыніцу ваду не носяць.
рус. Ехать в Тулу со своим самоваром. В лес дров не возят, в колодец воды не льют.
фр. Porter de l’eau à la mer (Носить воду в море).
англ. To carry coals to Newcastle (Таскать уголь в Ньюкасл).
нем. Man braucht nicht Eulen nach Athen zu tragen (Не нужно носить сов в Афины).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
перакладны́ I уст.
1. прил. перекладно́й;
2. в знач. сущ. чаще мн. перекладны́е;
е́хаць на ~ны́х — е́хать на перекладны́х
перакладны́ II (о литературе и т.п.) переводно́й;
п. рама́н — переводно́й рома́н
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Vita sine amicis tristitia est
Жыццё без сяброў сумнае.
Жизнь без друзей грустна.
бел. Чалавек без друга, што яда без солі. Чалавек без друга, што дрэва без карэння.
рус. Не мил и свет, когда друга нет. Без друга жить ‒ самому себе постылому быть. Без друзей да без связи что без мази: скрипит, негладко, ехать гадко. Без друга ‒ сирота, с другом ‒ семьянин.
фр. La vie sans ami(s) est triste (Жизнь без друга/друзей грустна).
англ. Friendless is poor (Беден не имеющий друзей).
нем. Freunde sind über Silber und Gold (Друзья больше, чем золото и серебро).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
са́ни са́ні, род. сане́й ед. нет;
е́хать в саня́х (на саня́х) е́хаць на са́нях (у са́нях);
◊
не в свои́ са́ни не сади́сь посл. не ў свае́ са́ні не садзі́ся.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)