изве́дать сов. (радость, страх, голод и т. п.) зазна́ць, спазна́ць; (испытать) паспрабава́ць, паспыта́ць; (понять) зразуме́ць; (узнать) зве́даць;

изве́дать го́ря зазна́ць го́ра;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

тётка цётка, -кі ж.;

го́лод не тётка погов. го́лад не дзя́дзіна, з’ясі́ і кра́дзена; гало́днаму ўсё смаку́е; гало́днаму асцюкі́ не ко́люцца.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

задавальня́ць несов.

1. удовлетворя́ть;

2. (што) удовлетворя́ть (чему), отвечать (чему);

3. (оказываться приемлемым) устра́ивать, удовлетворя́ть;

4. (жажду, голод) утоля́ть;

1-4 см. задаво́ліць

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

неутоли́мый няўто́льны; (не утихающий) несуце́шны;

неутоли́мый го́лод няўто́льны го́лад;

неутоли́мая жа́жда няўто́льная сма́га;

неутоли́мая печа́ль няўто́льны (несуце́шны) сму́так;

неутоли́мая жа́жда зна́ний няўто́льная пра́га ве́даў.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

цётка ж.

1. тётка, тётя;

яна́ мая́ ц. — она́ моя́ тётка;

2. прост. (о женщине вообще) тётка, тётенька;

го́лад не ц.посл. го́лод не тётка

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Fames artium magistra

Голад ‒ настаўнік рамёстваў.

Голод ‒ учитель ремёсел.

бел. Прагаладаешся ‒ хлеба дастаць здагадаешся. Голад у свет гоніць. Як возьме голад, прарэжацца і голас.

рус. Станешь лапти плесть, как нечего есть. Проголодаешься ‒ хлеба достать догадаешься. Проймёт голод, появится и голос. Нужда научит сапоги тачать. Нужда научит горшки обжигать. Нужда из лычка кроит ремешок.

фр. La nécessité est la mère d’invention (Нужда ‒ мать изобретательности).

англ. Need makes the queen spin (Нужда заставляет короле­ву прясть). Necessity is the mother of invention (Нужда ‒ мать изобретений).

нем. Hunger ist ein guter Redner (Голод ‒ хороший оратор).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Multa docet fames

Голад многаму вучыць.

Голод многому учит.

Гл.: Fames artium...

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Fames est optimus coquus

Голад ‒ лепшы кухар.

Голод ‒ лучший повар.

Гл.: Anima esuriens...

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Optimum cibi condimentum est fames

Голад ‒ лепшая прыправа да ежы.

Голод ‒ лучшая приправа к еде.

Гл.: Anima esuriens...

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)

Anima esuriens etiam amarum pro dulci sumit

Галодны нават горкае прымае за салодкае.

Голодный даже горькое принимает за сладкое.

бел. Галоднаму ўсё смакуе. Галодны і гнілой бульбіне рад. Сагнешся ў сук, з’ясі і саломы пук. Галоднаму Фядоту і шчаўе ў ахвоту. Галодныя зубы асцюкоў не чуюць. На галодны зуб усё смачна.

рус. Голод проймёт, станешь есть что Бог даёт. Голодному и вода, что с яйца, вкусна. Голодному Федоту и пустые щи/репа в охоту. Ну́жа пьёт и из поганой лужи. Голодному Федоту и редька с квасом за мёд. Голодный рот всё мнёт. Филат и каше рад. Голод ‒ не тётка, научит калачи есть. Голодный волк и завёртки рвёт.

фр. A la faim tout est pain (Когда голоден ‒ всё хлеб). Tout pain est sain à qui a faim (Кто голоден, для того любой хлеб ‒ святой). A bonne faim il n’y a pas de mauvais pain (Когда очень голоден, нет плохого хлеба).

англ. Hunger is the best sauce (Голод ‒ лучший соус).

нем. Hunger macht rohe Bohnen süß (Голод делает сладкими и сырые бобы).

Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)