дурно́й
1. дрэ́нны, пага́ны, ке́пскі, благі́;
ду́рной вкус дрэ́нны густ;
2. (некрасивый) непрыго́жы; бры́дкі;
3. (глупый) прост. дурны́;
◊
ду́рной глаз пага́нае во́ка;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
дурны́
1. (лишённый ума) глу́пый;
д. чалаве́к — глу́пый челове́к;
2. (бестолковый, неразумный) глу́пый, дура́цкий;
д. ўчы́нак — глу́пый (дура́цкий) посту́пок;
~но́е стано́вішча — глу́пое (дура́цкое) положе́ние;
3. в знач. сущ. дура́к; глупы́ш;
◊ д. як пень (як бара́н, як бот) — глуп как си́вый ме́рин;
~ны́я гро́шы — шальны́е де́ньги;
крыча́ць ~ны́м го́ласам — крича́ть благи́м ма́том;
~ны́я жа́рты — глу́пая шу́тка;
з ~но́га ро́зуму — от (с) большо́го ума́;
няма́ дурны́х! — нет дурако́в!;
на маю́ ~ну́ю галаву́ (дурны́ ро́зум) — по моему́ сла́бому разуме́нию...;
за ~но́й галаво́й нага́м неспако́й — посл. дурна́я голова́ нога́м поко́я не даёт;
пашлі́ ~но́га, а за ім друго́га — посл. дурака́ пошлёшь, а за ним и сам пойдёшь
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ду́расць ж.
1. (недостаток ума) глу́пость, ду́рость, при́дурь;
зрабі́ць па ~ці што-не́будзь — сде́лать по глу́пости что́-л.;
2. (глупость, сумасбродство) дурь, блажь;
3. (глупый поступок) глу́пость
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
недарэ́чнасць ж.
1. неуме́стность;
2. неле́пость, несура́зность, несообра́зность; бессмы́сленность; глу́пость; вздо́рность;
1, 2 см. недарэ́чны;
3. (глупый поступок, глупое слово) неле́пость, неле́пица, несура́зность, несообра́зность; бессмы́слица; глу́пость; вздор м.
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Plus potest negare asinus, quam probare philosophus
Дурань можа больш запярэчыць, чым разумны даказаць.
Глупый может больше возразить, чем умный доказать.
бел. Што дурны папсуе, тое і разумны не паправіць. Дурань вузел завяжа, разумны не развяжа. 3 дурнем спрачацца ‒ усё роўна што пляваць супраць ветру. Разумны ў спрэчцы заўсёды ўступіць дурню.
рус. Умный не всегда развяжет, что глупый завяжет. Один дурак в воду камень бросит, а умных десять не вытащат. Дурак узел завяжет ‒ умный не развяжет. Глупый завяжет, и умный не развяжет.
фр. Un fol émeut ce que quarante sages ne pourraient apaiser (Дурак взволнует так, что сорок мудрецов не смогут успокоить). Un fol fait enrager un sage (Дурак доведёт умного до бешенства).
англ. A fool may throw a stone into a well which a hundred wise men can’t pull out (Дурак бросит камень в колодец, так что сто умных не достанут).
нем. Ein Narr kann mehr fragen als sieben/zehn Weise antworten (Один дурак может больше спрашивать, чем семь/десять мудрых отвечать).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
до́ўбня ж.
1. уст. (молот) балда́;
2. (орудие для убоя скота) бойни́ца;
3. разг., бран. (глупый человек) балда́ м. и ж., обалду́й м., чурба́н м.;
◊ чака́ць як вол до́ўбні — погов. ждать как вол о́буха́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Ante tubam trepidas
Дрыжыш яшчэ да гука трубы.
Дрожишь ещё до звука трубы.
бел. Баязліваму адзін пень за тры ваўкі здаўся. Баязліваму адзін корч ‒ мядзведзь.
рус. У страха глаза велики. Трясётся как лист на осине. Трусливому зайке и пенёк волк.
фр. Trembler comme une feuille (Дрожать как листок).
англ. To be afraid of one’s own snadow (Бояться своей тени). Foolish fear doubles danger (Глупый страх удваивает опасность).
нем. Die Furcht hat tausend Augen (У страха тысяча глаз).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Vere est miser, culpa est sua quisquis miser
Той сапраўды няшчасны, хто няшчасны па сваёй віне.
Тот истинно несчастен, кто несчастен по своей вине.
бел. Часам чалавек сам сабе горшы непрыяцель.
рус. Тот дурак, кто сам себе враг. Глупый гость будет угощать хозяина. Глупого долю наперёд едят.
фр. Bien fou qui s’oublie (Глуп тот, кто себя забывает).
англ. He that seeks trouble, never misses (Кто ищет беды, всегда находит).
нем. Ein jeder ist sich selbst der größte Feind (Каждый сам себе наибольший враг).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Est phrasis in puero bene consentanea vero
Слова дзіцяці адпавядае праўдзе.
Речь ребёнка соответствует правде.
бел. Дзіця не салжэ. Дзіця і п’яны праўду скажа. Чалавек да сямі лет праўду гаворыць. Малое і п’янае найлепшу праўду скажа.
рус. Устами младенца глаголет истина. Глупый да малый всегда правду говорят.
фр. Les paroles de l’enfant correspondent à la vérité (Слова ребёнка соответствуют истине).
англ. Truth comes out of the mouths of babes and sucklings (Устами младенцев глаголет истина).
нем. Kinder und Narren sprechen die Wahrheit (Дети и дураки говорят правду).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
глу́пость ж.
1. (качество, свойство) дурно́та, -ты ж., ду́расць, -ці ж., неразу́мнасць, -ці ж.; (бессмысленность) бязглу́здасць, -ці ж.; (нелепость) недарэ́чнасць, -ці ж.;
2. (глупый поступок, глупое слово) глу́пства, -ва ср., мн. нет;
сде́лать по глу́пости зрабі́ць па ду́расці (па дурно́це, праз дурно́ту);
не говори́те глу́постей не гавары́це глу́пства;
глу́пости разг. глу́пства;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)