Melius est nomen bonum quam magnae divitiae
Лепш добрае імя, чым вялікае багацце.
Лучше честное имя, чем большое богатство.
Гл.: Вопа fama...
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Homo doctus in se semper divitias habet
Вучоны чалавек у самім сабе мае багацце.
Учёный человек в самом себе имеет богатство.
Гл.: Discentem...
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Divitiae bonum non est
Багацце ‒ не шчасце.
Богатство ‒ не благо.
бел. Багацце ‒ не дабро. Багатаму не спіцца паначы. Не заўсёды там шчасце, дзе дастатак і багацце.
рус. Богатому не спится, богатый вора боится. Богатому сладко естся, да плохо спится. Богатство с деньгами, голь с весельем.
фр. Sac plein dresse l’oreille (Полная сумка заставляет навострить уши). Peu de bien peu de soucis (Мало богатства ‒ мало забот).
англ. Much coin much care (Много монет ‒ много заботы).
нем. Den Reichen flieht der Schlaf (От богатых улетает сон).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
АБАЛЕ́НСКІ Леанід Ягоравіч
(літ. псеўд. М.І.Красов; 9.3.1845—23.9.1906),
рус. філосаф, сацыёлаг. У 1860-я г. вывучаў юрыспрудэнцыю ў Маскоўскім і Пецярбургскім ун-тах. Супрацоўнічаў у час. «Мысль», «Русское богатство» і інш. Распрацоўваў праблемы эстэтыкі, сацыялогіі, маралі асобы і грамадскага развіцця. Лічыў, што ўяўленне пра з’явы аб’ектыўнага свету не тоесныя з аб’ектыўнай рэальнасцю; свядомая воля заўсёды матывавана. На яго думку, філасофія павінна ахопліваць і вобласць пачуццяў, і сутнасць свету; матэрыялізм і пазітывізм не задавальняюць гэтых патрабаванняў, таму што даюць толькі адзін з элементаў свету, яго матэрыяльны падмурак замест цэлага.
Тв.:
Развитие чувствований и опыт их новой классификации. Спб., 1884;
Научные основы красоты и искусства. Спб., 1902;
История мысли: Опыт критич. философии. Спб., 1907.
т. 1, с. 11
Беларуская Энцыклапедыя (1996—2004, правапіс да 2008 г., часткова)
БЕ́ЕВА Людміла Панцялееўна
(13.11.1926, с. Шчучча Варонежскай вобл., Расія),
рускі філосаф. Д-р філас. н. (1968), праф. (1970). Скончыла Маскоўскі ун-т (1950), працавала ў ім. З 1976 у Ін-це філасофіі Расійскай АН. Даследуе філас. праблемы чалавека, асобы і грамадства, дыялектыку сац. і індывідуальнага ў развіцці асобы, суадносіны дэтэрмінацыі і свабоды ў развіцці духоўнага свету чалавека, змест і структуру сац. асяроддзя асобы. У даследаваннях сац. быцця асобы асаблівую ўвагу засяроджвае на праблемах яе суб’ектыўнага свету, актыўнасці, творчай прыродзе і самастойнасці працэсаў станаўлення, выбару і пошукаў уласнага месца ў свеце, ролі ўнутр. дэтэрмінацыі развіцця. Даследуе таксама рус. філас. антрапалогію.
Тв.:
Человек: деятельность и общение. М., 1978;
Общественный прогресс и гуманизм. М., 1985;
Человек как высшая ценность и главное богатство общества. М., 1991.
т. 3, с. 317
Беларуская Энцыклапедыя (1996—2004, правапіс да 2008 г., часткова)
состоя́тельность ж.
1. (платёжеспособность) плацежаздо́льнасць, -ці ж.;
2. (зажиточность) замо́жнасць, -ці ж.; (богатство) бага́цце, -цця ср.;
3. перен. слу́шнасць, -ці ж.; (основательность) грунто́ўнасць, -ці ж.; (обоснованность) угрунтава́насць, -ці ж., абгрунтава́насць, -ці ж.; (убедительность) перакана́ўчасць, -ці ж.;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Bona valetudo melior est quam maximae divitiae
Добрае здароўе лепш за самае вялікае багацце.
Хорошее здоровье лучше самого большого богатства.
бел. Здароўе мілейшае за грошы. Здаровы багатаму варты.
рус. Здоровье дороже богатства. Здоровье за деньги не купишь.
фр. Santé passe richesse (Здоровье превосходит богатство).
англ. Health is better than wealth (Здоровье лучше богатства).
нем. Gesunder Mann, reicher Mann (Здоровый человек ‒ богатый человек).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Nummus nummum parit
Грошы нараджаюць грошы.
Деньги рождают деньги.
бел. Рубель рубля робіць. Грош гроша нажывае.
рус. Деньги к деньгам идут. Деньга деньгу наживает/родит. Где много воды, там больше будет; где много денег ‒ ещё прибудет. Денежки что голуби: где обживутся, там и поведутся. Деньги к деньгам льнут.
фр. L’argent attire l’argent (Деньги притягивают деньги). L’eau va toujours à la rivière (Вода всегда течёт в реку). Aux riches va la richesse (Богатство идёт к богатым).
англ. Money makes money (Деньги делают деньги).
нем. Geld kommt zu Geld (Деньги идут к деньгам).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Diligentia comparat divitias, neglegentia corrumpit
Стараннасць набывае багацце, бестурботнасць выдаткоўвае яго.
Усердие приобретает богатство, беспечность истощает его.
бел. Без працы нечага і хлеба шукаці. Праца чалавека корміць, а лянота псуе.
рус. Труд человека кормит, а лень портит. Хочешь есть калачи, так не лежи на печи. Себя покоить ‒ дома не по строить. Усердие ‒ мать успеха. Где руки и охота, там спорая работа.
фр. Jamais paresse n’a acquis richesse (Лень никогда не приобретала богатства).
англ. Idleness is the mother of all evil (Лень ‒ мать всего зла).
нем. Arbeit bringt Brot, Faulenzen Hungersnot (Работа приносит хлеб, лень ‒ голод). Fleißige Hand erwirbt, faule Hand verdirbt (Прилежная рука добывает, ленивая рука портит). Fleiß bringt Brot, Faulheit Not (Усердие приносит хлеб, лень ‒ нужду).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Discentem comitantur opes, comitantur honores
Таго, хто вучыцца, суправаджаюць багацце і пашана.
Того, кто учится, сопровождают богатство и почёт.
бел. Лепей вучоны, ж залачоны. Не кручан ‒ не рамень, не вучан ‒ не чалавек. Навука даражэй за золата.
рус. Верёвка крепка повивкой, а человек знанием. Знание ‒ сила. Счастье тот добывает, кто ума ученьем набирает. Наука верней золотой поруки. Кто грамоте горазд, тому не пропасть. Не учась грамоте, в попы не ставят. Красна птица перьем, а человек ученьем. Ученье в счастье украшает, а при несчастье утешает. Чем больше науки, тем ловчее руки.
фр. Mémoire et usage rendent l’homme plus sage (Знание и опыт умудряют человека).
англ. Knowledge makes one laugh, but wealth makes one dance (Ст знаний мы смеёмся, от богатства пляшем). Knowledge is power (Знание ‒ сила).
нем. Wer das ABC recht kann, hat die schwerste Arbeit getan (Кто знает хорошо азбуку, сделал труднейшую работу).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)